Словеначка

92 ФРАН КИДРИЧ

== и вечити ===.

1566.; Бохоричев у Елеменшале око 1580.), већи за препарирање латинских и немачких текстова, а са узимањем у обзир словеначког језика (Краљев латинеско-словеначки мали речник у Дечјој библији 1566 ; Бохоричева латинско-немачко-словеначка номенклатура). Живахно књижевно деловање је и навело представнике протестантске идеологије, те су почели мислити и на упутство за теориско познавање и кодифицирање језика, на граматику (Бохорич 1584), и речник (Мегисер 1592., 1608.)

Књиге словеначких протестаната су у словеначком тексту и у немачким и латинским предговорима имале много ствари, које су биле подесне, да и поред територијалне распарчаности, пробуде свест о словеначком јединству и заједници п да је прошире у јужнословенске, а делимично чаки у свесловенске ориентације. Идеја јужнословенске заједнице обухватала је у прво време бригу, да се створи протестантска књижевна храна за све Јужне Словене. Словеначка протестантска књижевност ХУМГ столећа била је „крањска“, јер је била писана крањским наречјем и јер су били сви словеначки писци из те покрајине. Али је била уједно у широком значењу „словеначка“, јер је била намењена свима Словенцима и јер су је за домаћу признавали сви аустриски Словенци а тражили су је и млетачки и угарски.

Чудноват размах словеначке протестантске књикњижевности био је последица смотрености, одушевљења, ревности и пожртв овања, што је све карактерисало писце и њихове мецене. Па ипак четрдесет и четири гоцине литерарнеа ктивности словеначких протестаната није могло довести до борбености да се промени традеционална језична пракса у Словеначкој и да се више уважава језик „словеначке цркве“ и ван цркве и установа које њој служе. Ван цркве словеначки се писало и у другој половиви ХМ столећа само у случајним белешкама, или из 06вира на какве посебне правне положаје словенач-