Словеначка

СТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 93

ког сељака. Међу три таква штампана споменика најважнији је један календар, који су протестанти послали међу Словенце у вези са издањем Новога Закона (Трубар за 1557., 1582.. Међу 5—6 споменика, који су се сачували у рукопису или на камену, важан је превод виноградног законика, приређен први пут 1582. за једину правну институцију у Словеначкој, која је имала и словеначке судије.

1595. је изашла последња протестантска књига, а протестантизам се ускоро затим силом затро. Остале су само незнатне групе словеначких протестаната у Корушкој, у околини Подклоштра и у Прекомурју. Протестантски покрет изгубио је тада своју актуелну важност за словеначку писменост.

Без обзира на једностраност садржаја те писмености и на нејасности, какво би значење за народносне одношаје у Словеначкој пмала коначна победа протестантизма, Словенци морају бити вечно захвални реформацији, што је доказала, да се и словеначким језиком може штампати и писати ; што је одредила здраву основу књижевном језику (на основи крањских говора) и правопису ; што је израдила. разне црквене књижевне списе, и међу њима Библију, литерарно дело трајне вредности ; што је створила основу за теориско проучавање језика и његовог блага; и нарочито што је присилила римску цркву, да се отресе своје небрижљивости за штампану словеначку реч.

Католичка писменост у време од Триденшинског Сабора до друге половине ХУПЛ сшолећа. Прву католичку словеначку књигу, тек двадесет година иза прве словеначке књиге, издао је цистерцијанац Пахернекер 1574. и то један катихизис; а тек после тридесет и две даље године, 1607. издао је фра Грегорио да Сомарипа свој Талијанско-словенски Речник, који је уједно представљао прву католичку збирку најпотребнијих словеначких формулара за свештеничке послове. Тек двадесет и осам година после потпуне протестантске би-