Словеначка

94 ФРАН КИДРИЧ

блије издао је љубљански бискуп Томаж Хрен 1612. први католички словеначки лекционар, спремљен од језуите Чандика. Што је више бледело сећање на књижевне успехе словеначких протестаната, тим су мање пажње обраћала словеначким списима оба одлучујућа чиниоца: љубљански бискуп и нови ред језуита, тако да се 1615—1672. није штампала уотиште ниједна словеначка књига. Тек са годином 1678. када је почео вршити свој литерарни програм новомешки каноник Матија Кастелиц и када је коначно добила Љубљана опет свога штампара, готово сто година после изгона протестаната, оживео је и рад на словеначкој књизи. Поред световних свештеника почели су се бринути за књигу и разни калуђери. Први лаик им се придружио тек 1757. са Репежем. црквењаком у Ложу.

Љубљани је давала до друге половине ХУШ века за католички реперториј већу важност штампарија, него писци, којих је ту било сразмерно мало. Представници разних група католичких Некрањаца почели су теку ХУШ столећу штампати своје ствари : Прекомурци (само 3 рукописа), Приморци 17830, Корушани 1744. они из мариборског окружја 1758. из цељског 1761. Од места изван словеначке територије, где се збот црквене администрације, студија или због ког другог занимања обично налазио већи број словеначких интелигената,“ва словеначку католичку писменост само је Градац (Грац) пмао већу важност. Традиција „бечких слависта“ почела је са филологом Жигом Поповичем из Арцлина код Цеља, који је био 1758—66. у Бечу университетски учитељ немачког језика и беседништва. (Умро 1774. у оближњем Перхтолдсдорфу). (вест о заједници са словенским пуком била је код писаца тог доба по свој прилици много лабавија него код протестаната. Отац Хиполит, 1684 1729, "капуцин са својом јаком словеначком и словенском свешћу, или Пагловец, жупник у Тухињу,