Словеначка

100 ФРАН КИДРИЧ

копису. Док су последња тројица Похлинове језичне и правописне самовољне мере одбили и стављали за узор старије писце, осећа се код Чепа и Гутемана моћан одјек нове препородитељске идеологије. Гутсман је присвојио, у првом реду дабогме под утиском Похлинова увода, цео низ словеначких препородитељеких елемената: међу осталим истицање словенске већине у Аустрији против немачке мањине и наглашавање противљења ниподаштавачима словеначког језика и т. д.

Међутим су се почели јављати нови моменти, који су били подесни, да учествују у словеначком препороду.

Јанзенизам, који је пропагирао, поред новог црквеног реперторија, нарочито превађање и опште читање библије, раширио се веома брзо, заједно са јанзенистичком француском и немачком литературом, међу словеначко свештенство. Нова државна народна школа, која се међу Словенцима почела оснивати 17%4., звала се, истина, као основна школа овде дотада, „немачка школа“, али је ипак имала у себи извесне клице за стварање „словеначке“ или бар „немачко-словеначке“ школе и приличан словеначки школски реперториј, јер је званична „методна књига“ од 1775. стварно одређивала основној школи у ненемачким земљама као циљ, да шири поред општег васпитања и знање немачког језика. Ипак је наређивала и то, да се почетна настава врши на дотичном ненемачком народном језику и да се на тај језик преведу немачке школске књиге, изузевши књиге за „више предмете“ . Требало је. сем тога, изнети „правила о посебној граматици“ дотичног ненемачког језика.

Од црквених рефорама могла је имати за Словенце књижевни значај нарочито реформа црквене песмарице (1778—88.), пошто су били сад потребни нови словеначки преводи.

Већ 1778. показао се утицај препородитељске идеологије при расправљању о„новом школском пи-