Словеначка

102 ФРАН КИДРИЧ

У то доба су приспела у ЈЉубљану два ч0века, која су у пуној мери помагала активност Похлиновога „славизма“, пако су захтевали обзире на књижевну традицију, а нарочито на писање и језик словеначких протестаната. То беху: Кумердеј (1738—1805.), који је крајем 1778. постао управитељ нове љубљанске нормалке, и Јуриј /апељ, (1744.1807.), који је средином 1774. дошао из Трста у Љубљану у бискупову службу. Кумердеј је добио 1775. већ и званичан налог, да преведе на словеначки „школски ред“. Јапељ се већ у младим годинама код Пагловца почео интересовати за словеначки језик у већој мери, него ли је то било тада уобичајено.

Нов словеначки духовни живот се осећао већ и по другим местима у Крањској. Петар Павел Главар, бивши жупник комендски, 1766—84. властелин у Ланшпрежу на Долењском, даровити привредник, почео је први међу Словенцима мислити на потребу, да се помоћу штампане словеначке речи шири популарна привредна поука: 1776. је приредио он сам словеначки превод Јаншеве књиге о пчеларству и уједно је био први, који је дошао до озбиљног закључка, да би морала крањска „земљорадничка дружба“ издавати и еловенлчке списе.

У доба 177—84. утврдило се у препородитељској идеологији или су је петом усвојили неколико нових људи, који су одлучно утицали на следеће етапе. У Љубљани је број људи, које је удружила, брига за „обнову словеначкога језика“, у првом реду баш Кумердејевим настојањем, до 28. маја 1779. нарастао већ на 15 До 1777. се приближио препородитељима јозефинист гроф Јанез Непомук Едлинг, 1777—88. референт љубљанске школске комисије. Остао је до душе „Немац“, но почео је уважавати словеначка начела.

Бар већ 1779. симпатисао је са препородитељима барон Жига Цојс де Еделштајн, син досеље-