Словеначка

104 ФРАН КИДРИЧ

Випави, 2 од јуна 1779. жупник у Св. Џетру код Горице. Међу најзнаменитије долази језичнокултурна нова ориентација Антона Линхарта, који је због својих слободарских начела напустио калуђерски ред, студирао 1778—80. политичке финансиске науке у Бечу, а у лето 1780. вратио се у Љубљану, где је добио најпре службу у Херберштајновој бискупској писарни, а 1783. год. постао протоколиста код окружног надлештва. Линхарт се, при повратку у домовину, још осећао као крањески припадник немачке језичнокултурне сфере, писао је немачке трагедије и немачке пригодне и друге песме. Тек између 5. априла 1781. и 1782. Цоје га је „пробудио“ у активног Словенца. Потом се Линхарт почео стидети својих немачких песама, те их стао екупљати п спаљивати, а напустио је мисао да изда другу, већ готову немачку трагедију. Онда се латио да збира грађу за домаћу историју. Линхартов либерални пријатељ Мартин Куралт који је напустио калуђере 1779. студирао затим у Флоренци, и од септембра 1781. до октобра 1782., у Љубљани живео као бискупски капелан, био је придобијен за „славистику“ по свој прилици после Линхарта.

У доба 17%%—84. нарочито се јасно видело, да могу постати словеначке препородитељске и владине реформне и просветне тенденције, упркос изразитом германизаторском владином курсу, савезници у важним питањима. Германизаторски владини чиниоци, с просветитељским тежњама, живели су у заблуди, да признају само „привремено“ уважавање ненемачког језика, „докле се не рашири немачки“.

Ето, то је учинило да се 1777. у Крањској створила основа за сасвим друкчије расправљање језика основне наставе, него у другим покрајинама, у којима су живели Словенци. И Едлингу, истина, није било толико до издавања целе серије нових школских књига на словеначком језику, али