Словеначка

ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 13

своје породице; многи су тамо основали свој дом са словеначким девојкама, које су се такође селиле из домовине. Најјаче исељавање у Америку пада у доба од 1890. до 1910. Од год. 1918. један део исељеника се је вратио, али је ипак већина остала, у туђини. Данас се рачуна, да у Вестфалској живи још увек округло 20.000 Словенаца, који су запослени у тамошњим рудницима, топионицама и творницама. У Сједињеним Државама било је, по званичном бројању из год. 1920., 252.202 Словенаца, и то највише у државама : Пенсилванији, Охају, Илинопсу, Минесоти, Њујорку, а највеће средиште Словенаца у Унији је Клевеланд. Словенци у Унији су исто тако највише запослени у творницама и рудницима, а фармера је врло мало. У последње доба је тамо и нешто интелигенције; Словенци у Америци имају п велики број часописа, дневника, и других новина; друштава васпитних, певачких и т. д. У осталим државама Северне Америке, на првом месту у Канади, рачуна се број Словенаца приближно на 10.000. У јужноамеричким државама, пре свега у Аргентини и Бразилији, насељавају се у све већем броју Словенци из талијанског Приморја и њихов број се цени данас округло на 10.000. Из словеначког Приморја, особито из Горичког, селили су се у приличном броју у Египат, највише у Александрију ; биле су то највише младе девојке, које су одлазиле онамо у службу. Пре рата се рачунало, да у Египту има око 4.000 Словенаца и Словенки; колико их је тамо у послератном времену о томе немамо података.

У новије доба је скоро сасвим престало исељавање у Америку, а ни у Вестфалску се више не селе из Словеначке. Али је почело исељавање у друге земље, особито у рударска средишта Француске, где је сада округло 10.000 Словенаца, највише у индустриској источној и северној Француској. Број свију Словенаца износи данас (г. 1927.)