Словеначка

12 АНТОН МЕЛИК

или немачкој странци, најмање је још 111.000. Томе треба прибројати још неколико села на аустриском подручју, горе на висовима у граничној планини Козјаку, а исто тако и у куту с оне стране Муре око Радгоне, где још станују Словенци, укупно око 5000.

У Прекомурју државна граница није повучена свуда тачно по етнографској међи између Словенаца и Мађара. Мађарској су остала словеначка села по брежуљкастом земљишту преко развођа међу Муром и Рабом, која се протежу чак у долину реке Рабе код Ст. Готхарда (елов. Моноштер). У тим селима, од којих је девет потпуно словеначких, а три су мешовита, станује по мађарском взваничном бројању још увек 6087 Словенаца; но њихов број је несумњиво нешто већи и износи до 9000 људи.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца је, по званичној статистици од 81. јануара 1921. год, 1,024.761 Словенаца, и то у Словеначкој, то јест у љубљанској и мариборској области (са Међумурјем и Каставом) 985.868, а у осталој држави 88.898.

Но статистика Словенаца с овим још није потпуна. Словеначка је врло густо насељена, а. проценат обрађене земље је сразмерно мали, зато је ту већ рано наступила потреба исељавања. У доба појачане индустријализације наступила јеи у Словеначкој појава напуштања села, и Словенци су се у све већој множини селили у индустриски развијеније крајеве, где су налазили рада, понајвише као радници и рудари. Селили су у немачке алписке покрајине, још у већој мери у Вестфалску у Немачкој. Највеће димензије је узело исељавање у Америку, и то из свију предела словенског подручја; највећи део исељеника се је упутио у Сједињене Државе, нешто мало и у Канаду и остале америчке државе. Већина исељеника је одлазила у туђину само привремено, али много их је и остајало тамо за увек; некоји су повели са собом и