Словеначка

· ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 15

Слични су Јулиским Камнишки или Савињски Алпи, одељени од ових широком Љубљанском или Горњосавском котлином, али мањег пространства и нижи од њих; Гринтовец, највиши врх у њима, достиже висину од 2559 м. Северно од Јулских и Камнишких Алпа протеже се ужи и нижи, али зато равнији и мање величанствен планински низ Караванки, којим иде државна граница између наше краљевине и Аустрије. Највиши врх у њима је Стол (2289 м.), а врло је омиљена планина Голица (1885 м. Караванке деле слив Саве од дравскога, на истоку допиру још до Мислињеске долине. Састоје се исто тако поглавито ив кречњака; на њима, је знаменити превој ЈБубељ (1870 м., којим је у прошлим столећима ишао жив саобраћај.

Јулиски Алпи, Камнишки Алпи и Караванке су главне три планинске групе у Словеначкој. Шуме се простиру на њима до 1600 —1700 м. висине; изнад шума почињу, готово непосредно, кршевите голети, са ретким пашњацима. Планине са катунима су у Словеначкој скоро све у шумском појасу, тек мало где су и изнад њега Жито и друге пољске културе допиру до висине од 10001100, ређе до 1200 м.; исто тако високо допиру и стално насељена села. Исто ово вреди у главном и за средње планине алпискога предгорја.

Јужно и источно од наведених високих алписких група имамо алписко предгорје, то јест побрђе и средње планине, високе 700 до 1200 м, које се исто тако састоје већином из кречњака, а једним знатним делом из палеозојских шкриљаца. То предгорје је са небројеним речицама и потоцима тако рашчлањено, да је испресецано мрежом релативно дубоких долина. Али узвишења су већином довољно заравњена ; стрме падине прелазе честоу у валовите терасе са доста дебелим слојем растворенога материјала, тако да и на њима има довољно обрађене земље и ливада и сразмерно много насе-