Словеначка

16 АНТОН МЕЛИК

обина. Стрмије падине су покривене шумама, највише буковим, а знатним делом и смрековим.

Јулиско предгорје се између Соче и Таљамента, идући према југу, све више снижава, и прелази на послетку у ниско терцијарно побрђе, које као појас окружује узан северни руб Фурланске равнице; насељено је скоро у целом опсегу још са Словенцима.

Међу Сочом и Савом имамо у предгорју (шкофјелошки брежуљци, полховграјски доломити и др.) врло дубоке долине, које су Бача и Идријца на западу, а Селшчица и Пољаншчица, притоке Соче, на истоку, усекле у меким шкриљцима слабе отпорне моћи. Зато пати овај крај необично много од виловитих потока у толико више што је ово уједно предео врло обилних водених талога. Развођем између савеских и Сочиних притока иде сада државна граница, која пресеца физички и етнографски потпуно јединствену област. Од прилике на црти Толмин-Врхника прелази тај брдски предео у 700—800 м. високе висоравни динарског система.

Међу горњом Савом и Савињом рашчлањено је алпско предгорје упоредним долинама; у њима се налазе терцијарне котлине, које су биле некада ивични део панонскога мора односно језера; зато су ту настали моћни слојеви мрког угља и лигнита, те се могло развити живахно рударство (на пр. Загорје — Трбовље — Храстник — Лашко). Сава тече кроз то побрђе у тесној, врло стрмој клисури између Литије и Радеча код Зиданог Моста, где се је морао за железницу усећи пут у чврстој стени; колског пута кроз клисуру данас још нема.

Међу Савињом и Дравом имамо у јужном делу низ гребена средње висине, који представљају наставак Караванки (Коњишка гора и др., и чине углавном развође међу наведеним рекама. Северно отуда пак имамо посебан предео словеначких Алпа; то је Похорје, јужно од Драве, високо до 1548 м,

бе шта ла а о они