Словеначка

18 АНТОН МЕЛИК

чен читав систем тераса. Шљунак је на површини незнатно распаднут, зато равница није нарочито родна, али је ипак добро обрађена и густо насељена (до 100 људи на кв. км.). Усамљена брда, која се дижу средином котлине, деле равницу у издвојене делове. Најбоље је изоловано од остале котлине Љубљанско Барје, које је покривено врло дебелим седиментима некадашњега језера које је у дилувијуму покривало овај предео и заостало у историском добу као мочвара са релативно танким слојем тресета. Од г 1762. су га почели исушивати, очишћен је тресет и површина преобраћена у њиве и ливаде. Љубљанска котлина је у алписком и преалписком делу Словеначке највећа равница. Зато је постала средиште покрајине, пре Крањске, сада Љубљанске области; и у њеном јужном делу, откуда је најлакши прелаз у поречје Крке и саобраћај у другим правцима, развила се 'Љубљана са 58.000, а са пндустриским предграђима до 70.000 становника.

Па и многа друга знаменитија места су сконцентрисана у Горњосавској котлини; ту је на западном рубу Љубљанскога Барја Врхника, знатно индустриско место; на североисточном рубу поред Домжалаи Камник, исто тако са индустријом и полазна тачка за туре; на западу, ка сутоку Пољанске и Селшке долине са равницом, Шкофја Лока; и на прелазу преко Саве Крањ (3.000 становника), после Љубљане најживље трговачко место области, у коме се у последње време индустрија лепо развија. Поред планинских река, које имају велику водену снагу, некада је пветало прерађивање железа; где се овај занат није преуредио у модерну творничку производњу, пропао је; у већој мери очувала се индустрија у Тржичу (2400 становника) са живом текстилном, кожарском и железном индустријом, и у Јесеницама (8100 становника), које су већ изван праве котлине, и имају железну индустрију већег стила.