Словеначка

ТЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 19

Блед са својим лепим језером прочуо се као пријатно и здраво летовалиште и купалиште. Доле уза Саву, исто тако већ изван праве котлине, добила је већи значај Литија, због своје индустрије (текстилна творница, оловна топионица). У бочним долинама пак, још на ниже су, у близини Саве, Загорје, Трбовље и Храстник, највећи угљенокопи Словеначке.

И Савиња тече после кратког клисурастог тока по широј равници, прво по горњој Савињекој долини, која је економски сиромашна због удаљености од железничке везе, мада је врло богата дрветом, а затим по широј и већој Доњој Савињској долини или Цељској котлини, која је средином шљункаста (дилувијално-алувијални наноси), а оивичена терцијарним брежуљцима. Ту је Цеље, средиште покрајине, некада седиште Цељеког Грофовства и централна домена цељеких грофова, а сада треће највеће место слободне Словеније, у коме се у задњим деценијама развила, и врло моћна индустрија (7.700 становника, са предграђима 11.000). Савињска долина је на гласу због своје културе хмеља; средиште хмељарске продукције, и трговине је трг Жалец. У доста широкој Шалешкој долини налази се Шоштањ са индустријом коже, а у Шкалама код Велења државни угљенокоп. Код Шоштања је државни санаторијум за туберкулозне, Тополшчица.

Драва тече, када остави Целовачку котлину, по доста тесној долини. У њу улази дубоко урезана Межишка долина крај речице Меже, која до лази са високих алписких гребена; планине, које је окружују, имају у изобиљу оловне руде, зато се је ту развило рударство; ту је и највећи оловни рудник наше краљевине у Чрни. Код Дравограда се спаја са Дравском долином и Мислињска долина, којом тече Мислиња. У тим долинама су неколика стара занатска места, која и сада имају незнатнију индустрију железа: Гуштањ у Межишкој, Словењградец у Мислињеској и Мута у Дравској долини.

0.