Словеначка

ИСТОРИЈА

Аварско-словеначко доба. Преци садашњих Словенаца, као северозападни део Јужних Словена, населили су се на подручју од Панонске до Фурланске низије, продрли су у долине великих источно-алписких река са притокама (Сава, Драва, Мура), те заузели од прилике и десну обалу Дунава до реке Трауне. Могуће је, да су се појавиле на том широком терену поједине групе Словена већ у првим вековима наше ере, али велике словенске масе населиле су га, у главном правцу од истока према западу, у другој половини УГ века, нарочито откада су 568. тод. Лангобарди напустили Панонску низију и суседне источно-алписке долине. Пре Оловена живела су на том широком подручју различита романизирана келтска и друга, већ покрштена, племена. Дошљаци Словени делимично су ова племена уништили, делимично апсорбирали, а постојећа њихова насеља, цркве и т.д. разорили.

Границу најшире, иако не свуда интензивне словеначке колонизације, чинио је на северу од прилике Дунав, даље на западу линија од прилике од Линца на Дахштајн, затим Ниске и Високе Туре, онда развође између Драве и горњоталијанских река, а према Фурланској граница беше линаја између низине и брда. Правац колонизацији давале су реке и постојећи стари путеви; прилике за вишемање интензивну колонизацију нудиле су природа самога терена и већ од пре постојеће насеобине.

Али Словенци нису ове пределе населили.

Словеначка, 8