Словеначка

34 милко кос

сами. Пре свога одласка у Италију позвао је лангобардски краљ, који је онда са својим народом био у Панонији, народ Авара против народа Гепида. Авари су се одазвали, помогли су потући Гепиде и запосели су истовремено са Словенима подручје Лангобарда, када су ови 568. год. отишли у Италију. У панонским и источноалписким пределима живели су Авари помешано са Словенцима, у неким крајевима су их потчинили, а у другима опет ратовали са Словенцима као савезницима. Око 600. год. појавише се Словенци и Авари на баварској и италској граници. Већ 595. год. потукао је баварски војвода Тасило Словенце у њиховој покрајини, а већ идуће године потукли су Словенци помоћу Авара Баварце. Од 600. год. даље упадају Словенци у Италију, а око 611. год. победили су они опет Баварце негде код данашњег Лиенца у Тиролу. Авари су у тим освајачким ратовима били често војнички заповедници не само својих људи, него пи Оловенаца. Али не свуда и не сваки пут. Било је и ратова и крајева, где Словенци нису били потчињени Аварима или где је била аварска врховна власт веома незнатна (на пр. у данашњој Корушкој). Више пута ударали су Словенци на своју руку, без аварских заповедника, на непријатељске суседе: Лангобарде и Баварде.

Словенци су потпуно свргли аварски суверенитет у својој главној покрајини Карантанији и у Подунављу, када је кнез Само (628.—658. ослободио један део северозападних Словена од Авара и проширио своју власт до источноалписких Словена, те створио контуре једне велике словенске савезне државе од Полапских Словена, преко савезничких Словенаца, све до лангобардских граница (око 628. до 629.. Око две стотине година владају затим Словенцима војводе домаће крви. Први, познат по "имену, био је Валук, савременик и савезник кнеза Сама. Док је владао кнез Само, Словенци су и са Аварима, Баварцима и Лангобардима живели у глав-