Словеначка

ИСТОРИЈА 35

ном у миру, али када се, после Самове смрти, распао његов западнословенски државни савез, почели су опет ратови, већином офанзивног карактера, од стране Словенаца. Тим су ратовима Словенци јачали своју слободну државу против Лангобарда, Бавараца и Авара. Ова офанзивна снага младе словеначке карантанске војводине траје скоро сто година; од смрти Самове па до средине УШ века. Карантанска држава морала је у то време бити доста јака, јер су јој се обраћали за помоћ Баварци, кад су око 48. год ратовали са Францима. Пружена помоћ постала је за Словенце судбоносна. Баварци су били тада побеђени и њихов војвода морао је признати франачку врховну власт. Ова врло важна чињеница изменила је знатно и политички положај словеначке Карантаније.

Мало затим, охрабрени можда због словеначкобаварског неуспеха против Франака, почели су Авари опет узнемиравати карантанске Словенце. Словеначки војвода Боруш, пошто је сам био сувише слаб да би отерао Аваре, обратио се Баварцима и од њих затражио помоћ. Ови су ускоро помогли (ловенцима да истерају Аваре из земље, али су тражили за то скупу награду. Карантански Словенци и њихови суседи у данашњој средњој Штајерској морали су од средине УШ века признавати врховну власт Бавараца, односно Франака.

Ширење хришћанства и прелаз у франачки државни састав. У же везе између Словенаца и Бавараца много су допринеле да су Словенци наскоро примили хришћансшво. Била је у првом реду војводска породица и њена ужа околина, која је најпре примила, преко Бавараца, хришћанску веру. Син војводе Борута, Горазд, када је око 750. год. постао војвода, био је већ хришћанин, као и његов наследник Хотимир. Немачки свештеници долазе све више у земљу, носећи не само нову веру, него и немачки политички, друштвени и културни утицај. У средишту карантанских Словенаца, на

3