Словеначка

ИСТОРИЈА 15

лијанским и словенским наставним језиком, у ЈБубљани и Задру централне школе или академије са факултетским карактером. Много се учинило за трговину и занате (нови друмови, стручне школе). Кметство Французи нису укинули, већ су само олакшали сељацима многа бремена,

Француска управа наишла је у словеначким и хрватским земљама на знатне тешкоће. Тешко је било ујединити по једном типу тако различите делове земље. Велика маса народа није још била зрела за нове реформе, а само поједини интелектуалци увидели су колико је велике добити донела нова влада у економском, политичком, просветном и уопште у културном погледу.

Наполеонови порази уништили су његову творевину у словеначкој и хрватској земљи. У јесен 1818. год. окупирали су „Илирске Провинције“ опет Аустријанци и основали после конгреса у Бечу (1815. нарочито Илирско краљевсшво, које је обухватало Крањеку, Западну Корушку, Приморје са Чедадом и цивилну Хрватску са Реком (ову последњу само до 1822. год.). Аустриска Илирија постојала, је по имену до 1849. год. Подељена управно у љубљанску и тршћанску губернију није имала ни издалека оне важности као француска, иако су јој неки од њених оснивача хтели дати нарочито значење. Само неке, нарочито управне реформе, одржале су се и преко година револуције, 1848-1849.

Упркос реакцији у политичком и културном погледу, која је пре 1848. год. владала у Аустрији, није било више могуће задржати у другој половини ХУШ века једном започети културно-литерарни препород међу Словенцима. Идеје просвећеног апсолутизма, француског национализма и револуције, а од почетка Х1ЛХ века немачке и онда словенске романтике утицале су све јаче на националне покрете. Пре 1848. год. има тај покрет код Словенаца у главном културно-литерарни карактер, за разлику од суседног хрватског илирског