Словеначка

10 милко коб

покрета у коме се, у борби са Мађарима, развила уз културно-литерарну и јака политичка нота. Илиризам је утицао у почетку и на Словенце, нарочито на омладинце у Штајерској и Корушкој, од којих су многи тражили књижевно јединство са Хрватима и Јужним Словенима уопште. Свакако је илирска идеја много допринела општем националном буђењу Словенаца. Против илирског правца јавио се словеначки, који је био нарочито јак у Крањској. Ту је остала још од протестантског и рационалистичког доба снажна културно-литерарна традиција. Словеначка струја тражила је чување словеначког језика у књижевности. Најодличнији пре ставници те словеначке струје јесу песник Фр. Прешерен и познати слависта Копитар, пријатељ Вука Караџића. Победио је крањско-словеначки правац. Из крањске средине изашле су — после Водникових Љубљанских Новица (1797—1800.) друге словеначке новине Кмешијске ин рокоделске Новице, у редакцији Јанеза Блајва са (1843.), које су као једине тадашње словеначке новине постале орган младог словеначког културног и књижевног покрета и имају највеће заслуге за национални препород и књижевно уједињење Словенаца. Преко Новица рашпрена је место старог протестантског писма „бохоричице“ нова чешко-илирска „гајица“.

Почетак словеначког политичког живоша 1848. — 1849. Нов политички живот донела је Словенцима тек 1848. год. са својим револуцијама. Нарочито је важна била бечка мартовска револуција. Политичка зрелост није могла бити, а није ни била онда још тако јака, да би помогла стварање једног изразитог и јединственог националног програма. Велико неразумевање догађаја и дисориентација обележава политичко-националне тежње Словенаца у год. 1848.—1849. Најнапреднија је још била омладина, која је учила у Бечу и Грацу. Бечка је тражила преко свога политичког друштва „Словеније“ на основу природног права: 1) Уједињену Слове-