Словеначка

78 милко коб

Године 1848—1849. нису донеле Словенцима ни испуњење програма Уједињене Словеније, ни програма уједињења са Србима и Хрватима. Словеначки језик ушао је само у малој мери у школе и канцеларије, Словеначка предавања из правних и теолошких наука на факултетима држана су у Љубљани и Грацу само од 1849—1855. Друштва и новине престали су скоро сви већ 1849. год. Једино је словеначки сељак дочекао укидање кметства и свију обавеза, које стоје с тим у вези — дакле своје потпуно социјално ослобођење.

Стварање политичких паршија и програма после 1859. год. — После година 1848—1849. апсолутистички је режим (1849—1859. покушавао и код Словенаца да поништи све политичке и национално-културне тековине и трагове револуционарног доба. Али једном започети политички и обновљени литерарно-културни живот није се дао тако лако скршити. Деценија 1849-—1859. испуњена је спремањем словеначке омладине за нови политичкокултурни рад, који је после пада апсолутизма доиста и започео.

Апсолутистички режим пао је због и после аустриских пораза на талијанским бојиштима, и ради економске кризе у држави. У монархији су почеле нове уставне борбе. У њима се истичу две велике партије, федералистичка која тражи аутономију и одржавање историско-политичких покрајина са заједничким парламентом за заједничке послове, и немачко-централистичка. Доба 1859—1867. испуњено је у аустриској политици борбом између централиста и федералиста. На страни ових других стоје уз остале словенске народе и Словенци, тражећи федерализацију државе у смислу окшобарске дипломе пз 1860. год. Али октобарека диплома није остварена. Место ње је издан 1861. год. централистички фебруарски пашенш; али ни у њему предвиђени устав није спроведен,

Гласова за уједињену аутономну Словенију