Словеначка

ИСТОРИЈА 79

било је у словеначкој политици после 1859. год. а о југословенском или илирском програму не расправља се скоро више ништа. Словенци, имајући у немачким народима који траже оживљавање историских покрајина са широким аутономијама природне савезнике, траже исто то и за себе и кушају донекле да доведу у склад историске провинције, у којима живе, са етнографским словеначким подручјем. Знак тога компромиса и одступања од програма Уједињење Словеније из 1848. год. представља програм, који су створили словеначки политичари 1865. год. у Марибору. По том програму имала, би се образовати група Унутрашње Аустрије, која би обухватала Крањску проширену са источном Истром, Трстом, Красом и Горицом, затим Корушку и Штајерску, и која би имала за словеначке народне потребе заједнички сабор, састављен од словеначких посланика свију покрајинских сабора. Овај и сличне компромисне програме оборили су политички догађаји идућих година.

После аустриско-немачко-талијанског рата од 1866. год., који је у борби за немачку хегемонију донео победу Немачкој и Италији препустио млетачку област са око 40.000 Словенаца, дошло је до промена устава у монархији. Децембарски устав од 1867. год. поделио је монархију у две половине. Аустрију и Угарку. Створен је такозвани дуализам.

Словеначки политичари држали сву се према дуализму веома чудновато. Док су код куће протестовали против владиних намера, гласала је ипак за њ већина словеначких посланика у бечком парламенту. Поступак словеначких посланика у Бечу изазвао је у домовини велико негодовање. Против словеначке официјелне политике, коју је водио Блајвајс (партија „старих“), створила се опозиција „младих“, названих касније и младословенци. Као орган „младих“ почео је излазити у Марибору 1868. год. политички лист Словенски Народ, који се 1872. год. преселио у Љубљану и постао 1878. год. први сло-