Словеначка

80 милко коб

веначки дневник. „Млади“ су тражили уједињење Словенаца у једну административну јединицу на основу октобарске дипломе и уже везе са осталим Словенцима, особито са Хрватима и Србима. Међу „младе“ спада и група младих књижевника и критичара (Левстик, Стритар, Јурчич), који су против Блајвајса и његове консервативне околине заступали слободнија начела. Појављују се међу Словенцима контуре двеју партија, једне радикално-слободоумније и друге консервативне. Обадве су партије развијале словеначке политичке захтеве на „таборима“, то јест на великим зборовима под ведрим небом, који су, одржавани између 1868—1871., много допринели политичком васпитању и националном буђењу широких маса. Средишта друштвеног и културног живота постају чшшаонице, које се у великом броју оснивају, нарочито у већим местима. Дуализам, који је предао аустриске Словене Немцима, и победе Немаца из 1870-1. год. покренуле су словеначко политичко мишљење опет живље у националном правцу. Политичко и културно русофилство шири се после 1867. год. и међу Словенцима, али није имало и није могло имати накаквих конкретнијих успеха. Бојазан од немачке хегемонијо, после великих победа Немаца над Французима, и од мађарске хегемоније, оживела је наново и југословенску политичку, економску и културну ориентацију. 1. дец. 1870. год. дошло је до састанка, српских, хрватских и словеначких политичара у Љубљани идо формулације такозваног ЛЉубљанског југословенског програма. У томе се програму даје изјава о јединству Јужних Словена према нациовалном осећању и језику, и каже се да ће Словенци, Хрвати и Срби хабсбуршке монархије урадити све за јединство на књижевном, економском и политичком пољу, и да хоће да управе свој рад и на то, да потпомогну задовољити своју једнородну браћу преко границе, која имају исте по-