Словеначка

82 милко кос

добили ву већину на изборима за љубљанску градску општину, а 1888. год. у изборима за крањски земаљски сабор. Тафе је дао Крањској првог и јединог Словенца за покрајинског намесника, Винклера, уз кога је стајала нарочита словеначка владина партија са Шукљетом као вођом. Против ње дигла се радикална опозиција са Хрибаром и Тавчаром на челу.

4. Б Живљи покрет у словеначки политички и културни живот унела је појава Антона Махнича, професора богословије у Горици и доцнијег бискупа на Крку. У својој ревији Римски Кашолик (18881896. и другим списима иступао је он оштро против такозваног католичког либерализма, против свемоћне државе и апсолутне народности, претпостављајући свуда национализму верску идеју и католичко становиште. Махнич је нашао присталица особито међу млађим свештенством и појединим интелектуалцима и с њима је основао кашоличко-народну партију. Против ње су се организовали либерални Словенци у народну (напредну) партију. Велики успех Махничевог рада био је први словеначки католички збор у Љубљани 1892. год., који је Словенце трајно поделио у духовном погледу, а после неких заједничких епизода (свеслоначки састанак 1897. „справа“ — измира — 1898.) и у партиском, најпре у Крањској, онда у бечком парламенту, те најзад и у Горичкој (1899.) пи Штајерској (1906.). Само у Трсту и у Корушкој владала је у главном још политичка слога.

Осамдесетих и деведесетих. година почео се међу Словенцима ширити и социјални демократизам и хришћански социјализам. Оснивач овог последњег, у оквиру католичко-народне партије, био је Јанез Крек. 1896. год. основана је у Љубљани Југословенска социјално-демокрашска странка, прва у Словенаца која иде по свом програму и имену преко словеначког националног подручја.

Најјача политичка партија у Словенији по-