Словеначка

ИСТОРИЈА 83

стала је почетком новог столећа Католичко-народна или од 1905. звана Словенска људска странка. Своје велике успехе има да захвали својој доброј организацији, те великој бризи за васпитање и социјално-економски напредак широких маса народа особито путем задругарства. Нарочито избори за бечки парламенат по новој изборној реформи са општим правом гласа, 1907. и 1911. год, дали су Словеначкој људској странци велику словеначку парламентарну већину. Године 1908. добила је та странка велику већину и у земаљском сабору војводине Крањске, којој је од 1912. гој. као поглавар био председник странке Иван Шуштертшич.

1908—1918. Анексија Босне и Херцеговине 1908. год и после ње анексиона криза, противнемачке демонстрације у Словенији 1908. тод. и балкански ратови за ослобођење покренули су код Словенаца поново југословенско пишање п оживелиј утословенски националистички покрет. Партије су ревидирале пи формулирале у том правцу народнополитичке програме. Југословенска социјално-демократска партија донела је 1909. год. у Љубљани револуцију, у којој каже, да аустро-угарски Јужни Словени сматрају за коначни циљ својих народнополитичких тежња потпуно национално-политичко уједињење свих Јужних Оловена без обвира на разлике имена, вере, писма, дијалекта или језика. Словенска људска странка тражила је после анексије Босне и Херцеговине у бечком парламенту и крањском земаљском сабору уједињење Босне и Херцеговине са осталим југословенским покрајинама у једно државноправно тело, у оквиру Хабебуршке Монархије. Сама странка је склопила 1912. год. савез са Хрватском странком права, те изјавила да Словенци и Хрвати чине једну народну целину и да хоће сложно да раде у духу и правцу програма странке права за јединство, права и слободан развитак хрватско-словеначког народа. Најзад је, већ под утицајима балканских ратова и победа, изја-

[а