Словеначка

ИСТОРИЈА | 85

у једно самостално државно тело, које би стајало под жезлом хабебуршко-лоренске династије, а, које би било слободно од сваке националне премоћи туђинаца м основано на демократској бази. У овом минималном програму националних захтева још се говори о хабебуршкој монархији али та тачка је уметнута из тактичких разлога и доцније се све мање наглашавала. Само Иван Шуштершич и њетова ужа околина гледали су још до краја рата спас Словенаца у аустриском оквиру. Ј. Крек (умро већ 8/Х 1917.), кога можемо сматрати идејним оцем мајске декларације, па онда остали словеначки политичари и уз њих готово читав народ заузели су се свом енергијом за национално ослобођење и уједињење. Доба од средине 1917. па до краја 1918. год. свакако је најлештше по полетуу читавој дотадашњој историји Словенаца.

Догађаји у домовини одјек су политичких и војничких прилика у широком свету. Августа 1918. год. основан је у Љубљани Народни Свет а почетком октобра у Загребу Народно Веће. 29 октобра прекинуте су у Загребу везе са монархијом и проглашена је државна самосталност, а 81. октобра добила је Словенија своју прву Народну Владу. Коначно је дошло 1. децембра 1918. год. до службеног објављивања уједињења Срба, Хрваша и Словенаца у јединствену краљевину под династијом Карађорђевића. Овим најважнијим датумом и уједно великим замахом почиње ново поглавље и у историји Словенаца.

Милко Кос