Словеначка

СТАРИЈА НЊИЊНЕВНОСТ

На подручју, које су у УП столећу посели преци Словенаца, већ неколико столећа доцније настале су нарочите прилике за књижевно деловање. Да се покрштавање Словенаца, које је почело у првој половини УШ столећа, вршило као чиста верско-културна акција, донело би им оно клице за књижевно деловање у два правца: било би исходиште за прелаз у подручје универзалног латинског језика, а могло би уједно представљати и први услов, да постане и „вулгарни“, овде словеначки језик, књижевни језик, који би почео полако пстискивати латински. Но пошто је примање хришћанства значило за Словенце уједно почетак преласка у немачки политички, социјални и културни систем, пропале су за њих све погодности, које су давали политички самосталним народима за развој јевика и за стварање посебних књижевних потреба и амбиција: властита, језично хомогена држава и двор, племство, свештенство и калуђерство, који су са сељацима спадали у исту језичну културну сферу. Из године у годину су слабили услови, под којима би словеначки језик могао почети добијати позиције латинског.

За јевичну политику у хабебуршком територијалном комплексу већ од првих столећа нису могли доћи много у обвир Словенци, који су били распарчани на „дежеле“ (земље) према другима у великој мањини, те с тога без политичке моћи.