Слово о Лапову
ЗНАМЕНИТИ ЛАПОВЦИ
Стеван Стефановић
ПАТРИЈАРХ ДИМИТРИЈЕ
Други део
пас.
МА ДА И На Иса
ОВК ЈИДИШ ИЕ
фрпски Димитрије и
Србија се у ХЛХ веку, посебно у његовој првој половини, у време стварања српске нововековне модерне државе ослањала на Русију. Наиме, почетак Руско-турског рата означио је уједно и почетак Првог српског устанка, или Карађорђевог рата, како су га звали савременици. Када је Русија потписала примирје са Турском, јер је и сама била нападнута од стране Наполеона 1812, догодио се слом Првог српског устанка. Сва сила турске империје се окреће ка Србији и напада је са три стране, из правца Видина, Ниша и из правца Босне, преко Дрине.
Кнежевина Србија је 1835. међународно призната. Русија притиска Порту, турску владу, која хатишерифом, султановим ферманом даје Кнежевини Србији формалну независност. Турци остају само у својим војним гарнизонима и градовима.
Тада се у свету дешава нешто што историографија назива „Великом источном кризом“, односно, отвара се источно
22
питање. Најпре у Кримском рату, где Русија ратује против готово читаве Европе, а затим и Санстефанским мировним уговором. Русија тада, да би заштитила своје интересе, на Балкану ствара велику, такозвану санстефанску Бугарску. Та бугарска држава заузима простор од Црног до Јонског мора и бива гарант руског присуства на Балкану. Овакво стање трајало је само неколико месеци, јер западне силе укидају санстефанску Бугарску, деле је на две државе: Кнежевину Бугарску и Источну Румелију, и саме признају Кнежевину Србију на Берлинском конресу 1878. године.
Видевши да се више не може ослонити на Русију у спољној политици, кнез Милан Обреновић, тадашњи владар Србије, унук Јеврема Обреновића, Милошевог брата, прави радикални заокрет и потпуно се ослања на Аустро-угарску. Ова одлука Обреновића иде тако далеко да Милан потписује тајни споразум са Хабзбурзима, у коме се ми потпуно препуштамо сфери утицаја Аустроугарске. Привредно постајемо потпуно зависни од њих, највише што се тиче извоза пољопривредних производа. Уз то, Србија се обавезала да ће њену спољну политику потпуно водити Беч. Заузврат, осим међународног признања, кнез Милан добија подршку Беча на Берлинском конгресу и 1882. бива миропомазан за краља. Кнежевина Србија је уздигнута на ниво краљевине.
Једна од ставки у Тајном уговору била је и Црква. Наиме, најјаче упориште русофила у Србији била је Црква. Све владике у Кнежевини Србији тада су били _ руски, кијевски ђаци и заклети русофили. Краљ Милан распушта све епископе, целокупну јерархију, на челу са митрополитом Михајлом и поставља своје људе. Тако, и наш Димитрије, постаје епископ нишки 8. новембра 1884. На овом положају остаје све док траје та, такозвана „напредњачка“ јерархија, названа по владајућој напредној странци, која је подржавала германофилску и прозападну политику краља Милана, односно све до промене политичких струја у Краљевини Србији. Када је краљ Александар Обреновић покушао да промени политички курс и да се поново окрене Русији, он смењује владике које је поставио његов отац и враћа у Србију митрополита Михајла, тако да је и наш
Димитрије смењен 1889.