Слово о Лапову

Након смене, Димитрије, тада епископ, одлази у Француску, где наставља студије књижевности и филозофије. После смрти митрополита Михајла, Димитрије се поново враћа у Србију и постаје епископ шабачки. На том положају је био од 1898. до 1904. године.

После Мајског преврата и доласка Карађорђевића на власт, што се поклопило са смрћу београдског митрополита Инокентија 1905, као најуспешнији, најутицајнији и свакако најискуснији српски владика, епископ Димитрије постаје архиепископ београдски и митрополит Србије.

Период мира у Србији није дуго трајао, тек од 1905. до 1912. Тада сазрева време да Србија коначно нападне турско царство и ослободи Косово и своје јужне земље.

Тешко можемо из ове перспективе да представимо опште одушевљење које је обузело све Србе тада. Наређена је и спроведена општа мобилизација, која се још увек изучава у војним школама јер је регрутовано више људи него што их је било на списковима војних регрутних

комисија. Једноставно, они који нису били мобилисани, јавили су се као добровољци.

Генерација наших предадова, која је ослободила Косово у Првом балканском рату, највећа је генерација у нашој славној историји дужој од 1400 година. Може да стоји раме уз раме са Карађорђевим устаницима и може да стоји усправно пред косовским витезовима. Ова генерација је победила 1912. у Првом балканском рату у Бици на Куманову, највећој бици нашег времена, затим 1913. у Брегалничкој бици, у којој је страдало више људи него у читавом Првом балканском рату, затим 1914. у биткама на Церу и Колубари. Ова генерација је пешке прешла Албанију, затим је победила на Кајмакчалану и пробила Солунски фронт.

Милан Ракић и читава његова видовданска етика, најбоље оличена у песми „На Газиместану“), песничком интуицијом предосећа да је дошло време, да је друштво сазрело и да долазе најславнији дани ослобођења Србије. Ракић узвикује:

„Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше.

22

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли

Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могаше ником свесну љубав дати!

2

И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем“.

Чак и Ђорђе Карађорђевић у својим мемоарима говори о високом моралу обичних војника. О томе да су се они који нису били регрутовани, јављали као добровољци, о редовима поносних сејоака пред регрутним комисијама и о невероватном броју војника које је тада Краљевина Србија успела да мобилише, иако је тада у оквиру Краљевине Србије живело тек око 40% свих Срба. Било је очигледно да су Срби овај рат прихватили као епски, као испуњење косовског завета кнеза Лазара.

Митрополит Димитрије потпуно се ставио на располагање Краљевини Србији. Црква је, као и у време митрополита Михајла, поново радила на јачању патриотизма и националне свести Срба, како у тада слободној Краљевини Србији, тако и у поробљеним деловима српских земаља. Као ратни циљ, Србија поставља ослобођење Косова и Метохије, рашке области, данашње северне Албаније и северне Македоније од Турака.

Митрополит је одржао низ састанака са епископима и свештенством, затим су епископи у својим епархијама наставили да воде састанке са свештеницима. Донете су одлуке да је потребно да се сав црквени патриотски и хуманитарни рад концентрише и обједини, као и консолидује са осталим добротворним организацијама. Тако је 30. октобра 1912. формиран Одбор за сва хуманитарна и културна друштва. За председника одбора изабран је митрополит Димитрије. Сви чланови одбора, председник, два потпредседника, два секретара, магационери и благајници су своје послове радили потпуно бесплатно. Договорено је да Одбор функционише у току рата и годину дана након потписивања мира. ! Правила имају 17 чланова. У другом члану правила стоји да је задатак Одбора:

„а) да указује помоћ сиромашним војним обвезницима,

6) да свестрано помаже породице војних обавезника и оних који пострадају у