Слово о Лапову

разу;

в) да прихвата и води сталну бригу о нејачи оних бораца који падну у борби,

г) да се брине о породицама оних Срба који су од зулума непријатељских пребегли у Србију,

А) да потпомаже поједина друштва чији је рад сагласан са задатком овога Одбора.“

У члану 3 говори се о средствима Одбора за извршавање задатака:

„а) државна помоћ,

6) помоћ отачаствених цркава и манастира, в) помоћ хуманих и културних друштава, г) прилози добрих Срба и других добрих људи у новцу и стварима,

А) прилози новчаних завода, округа, срезова и општина,

ђ) завештања и ванредни поклони,“

У члану 7 побројане су дужности Главног одбора:

„а) да решава о помоћи војним обвезницима, њиховим породицама, пострадалим у рату и лицима пребеглим од зулума непријатељског,

6) да решава о помоћи друштвима поменутим у ча. 2,

в) да израђује план за купљење прилога или да за то овласти дотичну секцију,

г) да по потреби одређује лица која ће контролисати или раздавати помоћ на лицу места,

А) да на крају сваког месеца бира комисију од три лица из своје средине, која ће прегледати сва примања и издавања у новцу и стварима и по извршеном прегледу поднети извештај Главном одбору,

ђ) да се стара о оснивању пододбора у Београду и унутрашњости и да их помаже,

е) да даје разрешницу благајнику и магационерима.“ У члану 8 говори се које секције је одабрао Одбор ради лакшег завршавања послова:

»„а) секцију за прикупљање прилога у новцу и стварима,

6) секцију за набавку и израду одела и рубља,

в) секцију за старање о онима који су од зулума пребегли у Србију."

У члану 17 предвиђено је да се по престанку рада Одбора архива преда

ржавној архиви, а преостали новац и (Др Предраг Пузовић; Улога свештеника у балканским ратовима,

Богословље | (2013) Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд, 94. стр.

ствари _ предају Српском — друштву Црвеног крста. Према овим правилима, било је предвиђено да Одбор ради докле траје рат и годину дана по закључењу мира.

Председник Главног одбора био је митрополит Димитрије, потпредседници: др Богдан Гавриловић, ректор Универзитета, и Љубомир Давидовић, председник Београдске општине. Чланове Одбора чиниле су виђеније личности, међу којима је био и јеромонах Николај Велимировић касније епископ охридски и жички, светитељ и један од најугледнијих епископа у ХХ веку у Србији.

На седници Одбора 1. октобра 1912. године, ради ефикаснијег извршавања обавеза, изабран је Управни одбор, на чијем челу је био митрополит Димитрије. Истог дана Главни одбор је упутио народу проглас следеће садржине:

„Народе српски, народе родољубиви!

Сад је време твојих највећих жртава. Морална вредност једног народа и појединаца цени се према величини жртве коју је он у стању учинити. Сад је време да се оцени морална вредност целе нације и сваког члана њеног, сад је време да сваки Србин учини највеће дело и принесе највећу жртву што може, сад је време најплеменитије утакмице.

Срби и Српкиње широм целога српства, нађите се у невољи својој браћи и помозите оне, који су допали беде и оскудице, помозите их прилозима у новцу, стварима, храни, оделу и, уопште, чим ко може. Помозимо их сви колико највише можемо; помозимо их брзо и – помоћ Божја неће изостати,“

За време балканских ратова, али и у Првом светском рату, свештенство је страдало заједно са народом. Српски свештеници су први страдали, први били одвођени у логоре, први вешани, заједно са свештеницима, страдале су и њихове породице“. Поједини свештеници су били непосредно иза војске међу интендантима и резервистима, као војни свештеници, док су остали скидали мантије и узимали пушке у руке и били међу обичним војницима у рововима и фронталним сукобима.

(наставак у следећем броју) 2 Др Предраг Пузовић: Улога свештеника у балканским ратовима,

Богословље 1 (2013) Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд, 111. стр.