Слово о Лапову
пеприоаст
|5 ам
ђатбигдаг офђе
Зуе ИН ћев ЗРУНИГ пе етајеље Ми пити Уве нете Фа јизбинем оса Зил,
зен Естакаве но. зеди бик Феамегјејт аи! сене 0, 5 мир 36 веб Фул
Фото: Архива Музеја града Зенице
стар Иштван Тиса, за убиство надвојводе Франца Фердинанда директно оптужује Оскара Поћорека.
28. јуна у Сарајеву надвојводу је чувало само 112 полицајаца, и десетак детектива, између којих је раздаљина на појединим местима била и две стотине метара. На Франца Фердинанда атентат _ најпре — покушава да изврши Недељко Гаћиновић бацивши бомбу на престолонаследника и колону возила, ова бомба промашује циљ, одбија се од каросерије аутомобила и експлодира даље. При повратку из Градске вјећнице надвојводин возач погрешно скреће, пратећи аутомобил испред себе и тако наилази на позицију на којој је Гаврило Принцип, који испаљује два метка и убија Софију Хотек и Франца Фердинанда. Касније, на суђењу, Принцип је рекао да се каје за убиство Софије Хотек, и да му то није била намера.
Младобосанци су у затвору мучени на најстрашнији начин. Принцип стално понавља да су они хтели да се жртвују. Иследник га пита: „Ви верујете да може да се умре за идеалер“, а он одговара: „Да!“ Овом свесном жртвом Гаврила Принципа, прожетом видовданском, косовском жртвом и српским идентитетом, требало би да као штитом бранимо Принципово дело, али и саму његову жртву од ревизионистичке, хашке интерпретације света, где
1
су Срби приказани као терористи, а окупатори као жртве, а сам Принцип као анархиста и сатаниста.
Гаврило Принцип и двојица завереника су ухапшени одмах након атентата.
На суду, Г: аврило Принцип говори о три разлога који су били пресудни да се омладинци одлуче на атентат: лоше социјално и материјално стање поробљених кметова у
Босни, затим антисрпски, рекли би и Кафкијански процес против Срба у Загребу, вођен 1909. године и најзад
реформе које је извршио генерал Оскар фон Поћорек, учинивши Босну војним протекторатом, успоставивши војну управу. Позива се на Русина Сечинског, који је убио хабзбуршког протектора Галиције. На констатацију да је био под утицајем великосрпске пропаганде, Гаврило одговара да ништа од штампе из Србије и није могло да дође до њих, због цензуре, већ да су они читали хрватску штампу која им је дотурана. Где су опет могли да читају о читавом низу атентата на крунисане главе, престолонаследнике и председнике владе, тиране, широм света у периоду од деведесетих година деветнаестог века до те 1914. Од убиства италијанског председника владе 1894. у низу, угњетени и понижени људи у Европи, устају против терора империјализма, један за другим извршавају се атентати најпре на француског председника Садија Карноа, затим на царицу Елизабету, па италијанског краља Умберта, не заборавимо и 1903. је убијен краљ Александар Обреновић, касније је убијен и португалски краљ са престолонаследником. – Серија ових атентата завршава се убиством грчког краља 1913. Због тога Принцип данас и не може бити популаран, као и краљ Александар Карађорђевић ни за националисте ни за демократе, баш због његове изворно европске идеје које и није био свестан, али и своје антиглобалистичке идеје, која му је била звезда водиља. Управо због ове чињенице српски књижевник Владимир Пиштало, добитник Нинове награде каже да један антиколонијалистички јунак попут Принципа, не може бити херој у колонијалистичком свету.
Гаврило Принцип, будући српски и југословенски _ националиста, био је идеалиста, човек спреман да се потпуно жртвује за своје идеје, али и Европејац, чак много више него што је и сам био свестан тога.
Гаврило Принцип није дочекао васкрс српског народа, умро је у затвору 1918, пативши за својим народом, за српским народом. Тамничари су му стално преносили вести да је Србија пропала...