Службени лист Вардарске бановине

Страна 4

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 13

НАРЕЂУЈЕМ:

Н. чета без једног вода поседа, утврђује и најупорније брани положај Павлицу од кру-. шкастог дрвета до виноградареве кућице (показа на терену). -

М. чета без једног вода поседа, утврђује и најупорније брани положај Павлицу од виноградареве кућице до пласта сена (показа на терену). 3

Полубатаљонска резерва жној падини Павлице,

На извршење“. Е

Повратак командира чета, четама, дочекан је у ставу „мирно“ а на препланулом лицу старешина и војника могла се прочитати срећа што им сеповерава служба, достојнањих, а коју ће под ·гаранцијом бити или не, извршити, Командири "чета четама заповест поновише, а при спомену Њ. В. Краља и Њ.К. В. Престолонаследника громогласно Живео! Живео! Живео! био је

пола чете на ју-

одговор, заклетва и решење, погинути или не-_

пријатеља победити. Све је мирисало на-скору кратку брзу, отмену ритерску смрт или победу.

- По издатој заповести, командири чета чете. колоном по један са максималним искоришћењем терена (земљишта) у смислу заклона од непријатељског ока и метка поведоше до близу

-Н. чете 2

Павлице, а потом, водове најзгоднијим правцем упутише да поседну, утврде и бране положај до победе или смрти. | -

Поседање се изврши у тишини и готово неприметно од стране непријатеља. |

Кад је додељени положај био поседнут командир Н. чете видео је следећу ситуацију: Испред положаја 1—300: метара непријатељски густ стрељачки строј јачине 2 батаљона, иза овога једноврсни стројеви резерве у више реди ешалонираних а према десном крилу и боку чете на 100—500 метара непријатељски стрељачки строј јачине до 2 чете. Артиљерија непријатељска у јачини једне хаубичке батерије. од 6- топова кал. 150 мм. и две пољске бате-

_рије од по 6 топова кал. 80 мм. пласиране на

оностраној обали р. Дунава врше припрему. јуриша на Павлицу и тучење позадине.

_ Авијатика непријатељска у јачини једног. апарата извиђаи митраљира све живо на нашој обали. ·

Ситуација тешка али и отмена. Како да. се иста реши пита се и одлучује се командир

„ Решења има много, али сва, без једног резултирају морално, материјално, физички пораз, сигуран — раније или доцније.

(Свршиће се)

Тодор Томе — Зимсе Краље!

бегообк5ао

Мала кафаница „Жича“, тамо негде према Дунаву у Београду, сваке вечери се пуни „Чо= калијама“ и „Рекалијама“ из разних крајева. У дну кафанице је познати сто, где често седе два пријатеља из времена када Србија не беше раширала још крила да би закрилила своје људе чак до Ђевђелије. Црногорац Светозар и Мијак Ристе причаху своје доживљаје или величаху своја племена из којих су поникли, а остали слушаху, испијајући чоканчиће шљивовице. И тек што беше Светозар завршио своју причу о неком Дробњаку што се крви тамо негде по Пештеру, па озарен радошћу узвикну своме пријатељу:

— А тиг Чиме ћеш ми се данас похва"лити, мој Ристег Роб си био од Косова, па до данашњих дана, до скорога ослобођења.

Ристе намешташе цигару у цигаралук и нешто се смешкаше, гледајући на суседа Ивана, што седи као на жеравици. А затим тврдоглаво · проговори:

= Није тако, де! Дужа је борба била, па се је и попуштали. Није ни Мијак тако лако постао роб. | :

— Испричај му о Тодору Полакраљу, Ристе ле, мајке ле, па да види, да чујем оњи Григорије, и други... повика немирни Иван.

Ристе обори главу, па повукавши дим из цигаре и пустивши га ив уста као да ће целу „Жичу“ њиме да испуни, вапоче;

= Пршти камен по Бистри од ударца полудивљег карамана, на коме је Тодор Томоски, препланута лица и ишарана црним тачкама од барута, што му их његово шејшајне утисну, “кад год би својом ватром плануло и пустило пуцањ као топовски. Знојав и намргођен као облачина што прети громовима. Целе ноћи јури да би што пре стигаоу Галичник. Беше отишао у Стамбол да као „царски човек“ затражи дозволу да сам казни Малесорце, што га осрамотише потеравши му две хизкаде оваца са бачила и убивши му из заседе сина Рафаила. · Доби ферман од султана да му битољски валија и војску да, те да тако нападне Калис, Дарду и Реч. Али војсковођа, што по наредби валијиној са војском пође, показа се „муртат“, јер му тобож војска отказа послушност. Зато одор реши да сам изврши освету.

Када се у вору појави на Пешу и угледа свој Галичник, учини му се да ће пресвиснути. Јер дали ће га и сада Галичанци послушати, као и досада. И шта ће бити од његова имена, од његове славе и главарске части ако се по Галичнику и по целој Реци почне говорити:

— Кад Тодор ништа не уради Арнаутима, шта остаје за насо |

— Удари силно свога карамана и као стрела улете у двориште своје камене куће. Сјаха, па као Да паде у чардак, Спуштени капци на