Службени лист Вардарске бановине
__ Број 13.
чардаку показују да је превелика жалост завладала у тој кући. Постоја мало Тодор у полумрџаку, па се спусти на шарену постељу, увек спремну на тезгаву ради одмарања. Притрча Тодорица и после неколико болних уздаха и крикова, пригушених и нечувених ни од кога, седоше једно крај друго да би се посаветовали. - == ___-- Дође! Стиже чак из Стамбола!А што учиниг Отеше! Убише! Све ће отети!.... беху рези Тодорице. -
"— Не све! Још је пуна планина. Имам још пет хиљада оваца! И синова имам још! Али
зар мени да отмуг Ма и једну овцу! И мени
да убију синаг х =
—_ Дрн нам је живот! Сваког дана црни. Д
петак! Туга, отмица, паљевине, убијање!
· — Не кукај!' Неће док сам ја жив! викну Тодор и крупна зрна од зноја извукоше се из сваке поре на лицу. Крв га обли као да ће прснути. Па устаде, зграби шејшане и поче са угла на чардак; да пуца и да уз сваки пуцањ подвикује: __ -
— Еј, Чало бре! Тодор Томоски те зове.. И тако уз поједини пуцањ позва све своје верне Галичанче: = ДЕ : _Што би људи по кућама у то време, навириваше кроз прозор, па брзо затим дохваташе пушку и здраве опанке, пуњаше торбу хлебом и с хлебом, па, одлажаше кући главаревој. Зачас се у дворишту куће Тодора Томе скупи чудновата војска од сељака, чупавих и по. изгледу тромих, али бодрих и издржљивих. Тодор изиђе из куће у опреми скоро као и они. Само што му је шејшане много светлије, а пиштољи за појасом са сребрним дршкама,
Зовем вас, рече кратко, ради освете и одбране. Ако ово што самном урадише оставимо без казне и освете, све ће нас уништити.-Ко не жели ди му деца постану просјаци и туђе слуге, или да му их пеку као јагањце, нека пође са мном. Ја имам ферман од цара. Војска
_изневери свога цара и не хтеде поћи. Немојте
_ ме и ви изневерити! Џа да се запамти све што ће се десити. И да сене понови! Пут нам је тежак и посао мучан. Идемо да казнимо Махмуда Даца!
Нико не одрече. Пођоше готов сви људи што се тога дана затекоше код својих кућа. Та чудна војска са Тодором на челу предани у густим шумама више Радомира под Корабом. Идуће ноћи пређоше Дрим код Спаса и преко Селишта упутише се у Малесију и Мат. Успут као да наилажаху на трагове куда су пљачкаши терали стоку. Да би заплашили мирне овчице, зликовци су черечили живе музнице и њиховом крвљу прсколи су стадо. Успут се виђаху разбацани комади већ трулог меса. Та крв, та парчад меса чинила се је овој чудноватој војсци као да су са њихових тела проливени и искидани. Жудња за осветом је расла. Око поноћи стигоше код растурених кула у Калису и Дарди. Задржаше се у шуми и послаше према кулама извиднице. Убрзо им ове
_ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 5
доставише да се стока налази код куле Махмуд Даца. Да је тога часа весеље код овогг, јер. ваљда још светкују срећно свршену пљачку. Е
Тодор убрзо распореди људе за напад. Требало је напасти изненада. Привући се или кришом. Побити оне што чувају стоку, и то ножем, да не буде гласа. Затим стоку потерати натраг, а Тодор ће са већином људи запалити кулу, Нека гори заједно са људима.
Све се сврши за трен ока. Када кула букву и када ватрешташе димљиве „треске“, већ је свитало. Али је стока већ била прешла Дрим. Тодор се повлачаше са својим људима, гонећи испред себе козе, магарце и другу арнаутску стоку.
Разви се и борба. - Прикупише се и други Арнаути да бране. Али сви увидеше да је све
свршено. И када противници стајаху далеко.
једни од других тако, да сејош могаше слушати глас, један Арнаутин подвикну пискаво:
— А, ха, ха, ха-а-а) Кажи бар ко си, бре!
Да ти знамо крв! =
— ја сам Тодор Томе и вратио сам вам крв, беше смеони одговор. Зачас се све утиша. Само са арнаутске стране зачу песма -Чудновати је песник одмах опеваше и певаше:
"Тодор Томе пола Краље Зимсе Што ни уби Махмуд Даца Махмуд Даца тој дебељко
Што уради то и нађе.
Тодор Тома. караманом
Сами ми оде, сам га уби;
Тодор Тома, Поља Краљу...
Чудновато одјекиваше ова песма по гудурима арбанашким, Заштадоше и људи Тододорови да је слушају и да је однесу у Галичник. И после... певала се је по целој Деборији, Кичевији и Вардарији, заврши Ристе. | | ___ Ристе ле! Мајка ле! Чекај да те загрлим, да те пољубим. Ето овако:
Немирни Иван беше загрлио Ристу, а глас великог пољупца одјекну кроз кафану „Жичу“, тамо негде према Дунаву у Београду.
Ристе и Светозар стискаху једно другом руку ћутећи, Растајаху се да би се сутра у исти час нашли код „Жиче“ и наставили приче о својим мукама у прошлости. ..
Из збирке приповедака
„Наши главари“ Скопље марта 1930 године
ЈАВНА НАДМЕТАЊА
1 Оглас Испорука дрва за Бановинску болницу у Велесу
У смислу Закона о Државном Рачуноводству, Управа Бановинске болнице у Велесу одржаће прву усмену лицитацију за испоруку
200 кубних метара дрва. Лицитација ће се обавити на дан 25. јула
Томо Смиљанић-Брадин
и = | и 4 __ | "= = а | у