Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 22

пеломе свету било је јасно да се и човечија маларија највероватније преноси помоћу комараца и сада је само још требало то доказати и експериментима.

Талијанском научнику Граси-у припада заслуга да је први издвојио врсте комараца, које су способне да пренесу човечију маларију, јер као н код птица тако и за људску маларију само извесне врсте могу служити као преносиоци ове болести,

Код комараца ових специјалних врста које

је назвао „Апорћејез“ (газа! је видео и посма--

трао развој паразита човечије маларије и дошао до истих закључака каои Рос код птичје маларије. Да би доказ био очигледнији да се човечија маларија преноси само преко комараца, Граси је послао у Лондон из Италије заражене комарце и да тамо зарази лица која дотле никада нису боловала од маларије. Лаверан је дакле открио паразит маларије и доказао да је то паразитарна болест чији паразит живи искључиво у људској крви а Рос и Грази доказали су начин ширења ове болести помоћу комараца. Граси-у још припада на-

рочита заслуга да је одвојио у засебну групу“

комарце, који су способни да пренесу људску маларију.

Да једно здраво лице добије маларију, потребно је да у дотичном месту има с једне стране болесних људи од маларије а с друге стране специјалних врста комараца, које називамо Апорћејез. Дакле веза болестан човек од маларије плус комарац, потребна је па да се маларија одржи или прошири у једном месту. Тамо где има маларије мора да буде и комараца — Апорћејеза, међутим тамо где има комараца Апорћбејеза не мора да постоји маларија све дотле док у дотично место не дођу људи са маларијом, од када ће се маларија почети ширити. ,

Развој маларичне клице у комарцу траје 15—20 дана т. ј. да комарац може да пренесе маларију, потребно је да прође време најмање 15—20 дана од сисања крви болесног човека. Од убода заразног комарца па до појаве маларнчног напада код човека, потребно је обично време од 5—12 дана кад када и више. Један заражени комарац у току свога живота, може да зарази више лица.

(рана Лота 0 ЋАО) ЗЕМЉИ

Путовање генарала Живковића

Чешки Народни Листи, који нзлази у Прагу, доноси у броју од 9. августа следеће:

Један од главних задатака југословенске владе је систематско учвршћивање идеје јединстра међу племенима југословенског народа. Влада неуморно ради на томе и небоји се никаквих жртава јер зна да су све жртве по-

требне за учвршћење и консолидацију државе, (Овој идеји жртвована је стара скупштина. стара соколска организација, у том циљу реоргавизована је управа краљевине и донето много нових закона. Садашњи одговорни југословенски фактори сваком приликом и сваком изјавом наглашују да је садашњи правац чврст и непрогенљив. У том погледу најзначајније је путовање претседника владе г. генерала Петра Живковића И његова посета по разним југословенским покрајинским средиштима. Ово путовање је једно од најважнијих догађаја унутрашње политике, | Ласт после тога описује његово путовање по Далмацији и Црној Гори и доноси садржи-“ ну говора одржаних овом прилихом као и одушевљени дочек од стране становништва.

Југославија

Норвешки лист Оуепзка Расђјаде! који излази у (токхолму, доноси у своме броју од 23 јула овај чланак о нашој држави:

У најновије време Југославија постаје све више позната и цењена као ванредно интересантна земља за туризам. Њене планине, њено као чивит плаво море, историјски споменици и народни живот и обичаји показују једну чаробност, којој је тешко наћи пандан у Европи. Земља је такође пребогата у лековитим и ми-

ералним водама — има их преко 300 познатих — али су до сада, с малим изузетком, слабо познатеи искоришћене. пошто нису уређене и снабдевене потребним конфором,

Јединствена су у Европи свакако Плитвичка Језера, 14 на броју, у Хрватској, као и огромне босанске шуме, удаљене једва један дав од срца Европе; оне су пуне зоолошких и ботаничких реткости.

Манастири у Србији скривају; прекрасне фреске и друге споменике старо-хришћанске уметности. Словеначки Алпи и језера тек су последњих година постали познати широј европској јавности. Јединствени су у својој врсти водопади Крке код Шибеника у Далмацији као и они на Пливи код Јајца у Босни.

Најдрагоценија драгоценост Југославије јесте и остаће, као вечито привлачна тачка за међународни туризам, њено море, море затворено плаве боје бдлешти под жарким зрацима јужног сунца — Јадран. На његовим обалама и на

хиљаду већих и мањих острва налазе се пра-

стари градови, из грчког, римског и илирског доба. Читави лугови од пинија и маслина, меланхолизних чемпреса и величанствених палми, лимуна, неранџе и мирте, у својој јужњачкој блештећој сликовитости, покривају обалу Далмација и острва. И никад нису слике истоветне, туриста наилази стално на нове и лепше. Згодно удешене царобродске везг и модерни хотели старају се да путника потпуно задовоље.

Прастаро југословенско гостопримство испољава се спонтано према странцима. Довољно