Службени лист Вардарске бановине

арој 22

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 7

је провести само неколико дана међу овим дивним народом у његовој скоро библијској ношњи, па да га заволите и никад не забораравите. Живот и обичаји Муслимана у Босни и Јужној Србији, у сред модерног европског оквира, даје нам прилике да сеу мислима пренесемо на Исток и да и те обичаје и живот из близа посматрамо.

Највећа одлика долматинске ревијере састоји се у томе. што је — поред горостасно лепе природе и прекрасне климе — остала „непокварена“, Може бити да ће неки екстремни ентузиаст за природне лепоте приметити, да је то истина алн с модификацијом. По мишљењу таквих, природа је „покварена“, чим се она прилагоди и преудеси за организовани туризам, али обични путници, који не трче за сувише опасним авантурама, биће увек благодарни за удобност, коју пружа развијена туристика — али ако није и сувише „развијена“, јер се у том случају обично претвори у редовно екс плоатисање путника.

Ако бацимо поглед на карту, добијамо утисак да нам је југословенска јадранска обала једна скоро непозната земља. На картама налазимо веома мало познатих имена дуж обале између Истре и Албаније. А и кад на које наиђемо, морају се наше старовременске уши навикавати на нов звук, пошто се Спалато сада зове Сплит, а Рагуза Дубровник. И тек што смо се потрудили да их задржимо у памети, искрсава читав низ других, које опет треба запамтити — Сушак, Цриквеница, Раб, Шибеник, Сплит, Хвар, Корчула, Дубровник, Ерцегнови, Зеленика, Котор и много других мањих са различитим конфором али истом вредношћу за странца који дође на опорављање.

Још пре рата многи далматински градови и села били су популарни као климатска места али су били посећивани само од аустријске и италијанске ситне буржоазије. Прилике су биле примитивне, али су се гости осећали боље, Него по луксузним местима француске и италијанске ривијере. Али за последњих десет година подигнуто је толико модерних хотела, купалишта. и спортских плацева, да је цела обала попримила један више интернационални печат. Али и поред тог модернизања, ипак је обала задржала ону пријатну једноставност и комодитет, какав се налази у луксузним морским купалиштима на другим странама.

Југослевија је у целости веома богата у разноликости климе и конфигурације земљишта и пружа туристима стална изненађења. Пошто се интензивно ради на поправци путева, развиће се промет аутом по још мање познатој унутрашњости, Туће се путнику дати при: лика да види |угословенског сељака у његовој примитивности и „непокварености“. Таквог ша · ренила нема нигде. Два сасвим блиска места

показују често врло велику разлику у ношњи и

обичајима. Странац се просто осећа као у неком

"живом етнографском музеју, али музеју у коме %

живот кипи и ври. С те тачке гледишта могло би се пожелети да Југославија остане још дуго у томе „непоквареном“ стању и да нагло модернизање, које корача брзим темпом, не поквари на овој земљи и народу баш оно што је најпривлакније.

Корисне поуке

Опанци

Обућа — опанци, како наш сељак носи, врло је непрактична и нездрава. Опанци нису увек цодесни за ногу. Нога се у опанцима врло јако окваси. А кад су ноге ма и најмање мокре, тада се најлакше назебе и добију многе опасне болести.

Врх на опанцима, па ма како он био велики и затворен шишарком, увек пропушта воду и блато. Кајиши или врпце на опанцима јако се стежу, те спречавају правилно кретање ноге и правилан оптицај крви. Тако исто не ваља завијати ногу са дугачким кајишима или врпцама, јер то проузрокује у ходу брз умор и раширење крвних судова на горњег дела ноге.

Водећи рачуна о здрављу, потребно је да се опаци праве тако, да је врх добро затворен, да је горњи део, где су прсти, покривен, да је пета ограђена са стране кожом бар са два прста висине и да се избаци употреба вппце или кајиша, а да се место тога, закопчавају помоћу кајиша и дугмета.

Узроци житне кризе

Међународна аграрна комисија у Антеверпену имала је на дневном реду и питање о узроцима житне кризе. Један предавач нашао је узрок необичном појевтињењу житног сејања у томе што су обрађени велики дотле необрађени земљишни простори Сједињених Држава и Канаде, и што се у све већем броју употребљују машинске косачице и врталице.

То је довело несразмере измећу светске житне производње и светског становништва, јер светска производња жита већ од 1913 2. више се повећава него становништво у свету. (Становништво се је увећало од 1913 до 1928 г. за свега 109/,, а од 1926 до 1928 г. за 20]. Међутим производња животних намирница и индустријских сировина повећали су сеу истом међувремену за 25, при чему се показује повећање за 2 последње године, за 89/. Европа је у том предњачила осталом свету.

Производња индустријских сировина била је знатно већа последњих година од производње животних намирница, а највећа је била производња готових производа.