Службени лист Вардарске бановине
Страна 2
Годишњица наше Бановине
=— Наставак —
Оделење за пољопривреду и сточарство
Поред могућности да се гаји све оно биље и растиње које се може гајити у свима другим бановинама, Вардарска Бановина има то климатско преимућство да може гајити и неке индустријске и медицинске биљке које у другим бановинама не успевају. Према броју хектара, разне културе у Вардарској Бановуни заузимале су у току ове године ове просторе:
Озима пшеница 227.102 хектара
Јара шненица 12.978 » Озимог јечма 79.805 Јарог јечма 14.300 Озиме ражи 93.104 > Јаре ражи 8.974 њи Наполице 4183 Н Овса 5.527 < Крупника 129 А Граорице 444 5 Мака 12.583 М Дувана 7.000 Памука. 800 . Пиринча 1.200 хектара
У току ове економске године успело се да се у Вардарској Бановини обради и засеје 56713 хектара више него у години 1928/29.
Пошто шшеница заузима прво местоу продукцији Вардарске Бановине а пошто у ој има доста врста добре пшенице (нарочито је добра Кумановска, која може да се равна са најбољим врстама у свету, јер има доста глутена и достиже до 48 кгр. на хектар), то се тежи да се ове врсте селекционисањем поправе, како би се спречило дегенерисање и како би се врсте поправиле.
Да би осоколила приватне да се баве гајењем раног поврћа за које климатски услови Вардарске Бановине нуде све погодности, Бановина је откупила у близини Скопља једно имање у селу Горњем Лисичју у жељи да отвори селекциону станицу за те културе.
Исто тако Бановина предузима мере да на својој територији прошири и рационализира гајење разних индустријских биљака, као што чини кораке да одгајиваче истих организује у разне задруге.
Као што је познато, виноградарство и воћарство' не стоје у Вардарској Бановини на оној висини на којој би могли бити. Филоксера је уништила многе старе винограде, тако да они данас заузимају само 11513 ха, док виногради на американској подлози покривају 4678 ха, У својих 9 ловних расадника Бановина је ове године произвела 800.000 лозних калемова у жељи да народу олакша подизање и обнову виноградарства. Што се пак тиче унапређења, Бановина има данас 42 среска расадника, у којима је ове године кроз калемарске курсеве прошло око 1000 младића. У целој Бановини
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
__Број 29 _
има за сад само 2.369.896 стабала благородних воћака. (3,24098 јабука, 2.95262 крушака, 1291444 шљива, 163986 ораха, 101803 питомих кестенова, 87905 разних других воћака). Да та дрвета заштити од разних инсеката, Бановина је помогла њихове власнике саветима и набавком средстава за њихово уништење у вредности од динара 50.000.
Не мању пажњу банска управа је посветила питањима сточарства, које у народној привреди Повардарја заузима прво место иза земљорада. Бројно стање стоке у Вардарској Бановини је данас овако: коња 93013, говеди 483.482, свиња 1319:0, оваца 1829971, коза 532850. пернате живине 1694817. Деведесет и осам од сто те стоке је закржљале расе, тако да се мора мислити на њено оплемењивање, како би се од ње имале што веће користи, да се народне енергије, трошене око њиховог одгајивања не би узалуд расипале и да би се најзад добила добра стока за рад.
Пад цена пољопривр. производа изазвао је у Вардарској Бановини покрет за што шире одгајивање свиња. Да би се народу пружила могућност да добије примерне расе, погодне за товљење, Бановина је раздала народу 130 запата свиња (један запат: нерсат и две крмаче), с тим да примаоци ' ових примерака даду обавезу да после две године врате Бановини један такав млад запат из своје кочине, како би их Бановина могла дати другоме. Сем тога, Бановина је предузела и друге ефикасне мере, да преко пољопривредних установа, расплоди бољу расу свиња, односно поправи крв затечених раса.
У току ове године је стављена на соли“ днију основу и ергела у Душанову, која има добре пастуве (120), који се за време сезоне опасивања шаљу у пастувске станице. Душаново располаже и биковима, нерастима, магарцима апулијске расе ит. д.
На територији Вардарске Бановине има данас 7 сточарских задруга, једна млекарска и једна живинарска (Лесковац), којој је бановина уступита 5 ха. земљишта. 3
Бановина ће тежити да се њихов број увећа. ,
Да би унапредила гајење свилене бубе Бановина је поставила 3 свиларска надзорника који дејствују и као путујући учитељи за ову важну грану народне привреде. Ове године Ђевђелијски срез је произвео 236474 килогр. кокона и уновчио их је по цени од 16:50 дин. килограм, добивши 3791810 динара за њих, Да би се та грана привреде народу олакшала, Бановина му је ове године разделила 260.000 дудових садница и дала јединој Свиларској Задрузи (у Ђевђелији) помоћ од 23.000 динара.
У 3 ниже Пољопривредне школе (Битољ, Тетово, Лесковац) уче 167 земљорадничких синова, Те школе су организоване интернатски а сви су ученици питомци. Школе имају своја