Службени лист Вардарске бановине

Број 29

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

А

имања, која су организована тако да служе за модел модерног газдинства.

Да би се тај рад допунио и да би се народу и непосредно дала корисна упуства, одржано је ове године 46 земљорадничких курсева, за сеоске учитеље и ! домаћички за сеоске учитељице.

Ради одбране сточарства од његових недуга, Бановина не располаже још довољним бројем ветеринара (3 референта и 24 ветеринара у 46 срезова). Од 4.-ХИ 1929 до 31.-1Х 1930 год. утрошено је на лекове, серума и тад. око 435.000 динара.

Да би се међутим сточним заразама стало ефикасно на пут Бановина је одредила кредит од 200.000 динара за подизање једног ветеринарског оделења при Хигијенском Заводу у Скопљу, која ће научним методама предухитрити сточне заразе или их сузбијати с више успеха него што је сада могуће то чинити. Сточарство је за Вардарску Бановиву тако велика

грана да се средства потребна за његово уна-

пређење не смеју жалити, Од 141. до !1Х, ове год., из Вардарске Бановине је извезено махом у Грчку 1.366 ва-

гона стоке — а то довољно показује колико

ова грана заслужује пуну пажњу.

Што се тиче рибарства, остављајући на страну начине експлоатације, Бановинска Управа је предузела мере да се на Охридском Језеру што пре подигне један Завод за вештачко множење риба и да се оснује једна рибарска Задруга за заједничку прераду и продају лова.

Ш. Техничко Оделење

у (ово оделење примило је у своју надлежност послове Обласне Техничке Управе у Ско-

пљу, све хидротехничке радове започете у ра-

нијим областима на територији Вардарске Бановине, све техничке послове бив. Министарства Поште и Телеграфа, као и све техничке послове споменутих укинутах области и још неке друге послове. Њему је дакле пало у део не само да настави започете и нове послове, него и да ликвидира неке старе послове, иако оно није имало у прво време ни толико радних снага колико бив. Обласне Техничке Управе у Скопљу. У разним гранама своје делатности, ово оделење је за годину дана свога постојања постигло следеће резултате:

|. На саобраћајном пољу:

Прегледало и одобрило 283 пројеката за израду или поправку државних или бановинских путева и разних објеката на њима; израдило Правилник за употребу народне снаге за рад на банов, и општинским путевима, и успело да помоћу ње, и помоћу заузимљивости г.г. среских начелника, у томе погледу заврши радове у вредности динара 3,500.000 не рачунајући ту и оне радове који су изведени или ће се извести новцем убраним на име замене личног рада; кроз 15 дана ће ти сви радови

бити завршени и онда бе се моћи дати тачан преглед постигнутих резултата; за сад се може рећи да је доведено у рец око 75 км. путева онде где су околности изискивале њихову хитну оправку, често из основа, тако да је Бановина за годану дана учинила за путеве више него обласне самоуправе за 4 године свога деловања. Народном снагом просечени су и нови путеви: Качаник— Тетово, Босиљград— ВласинаСурдулица и пут Кратово – Злетово— Штип, који ће се идућим пролетњим кулуком потпуно за саобраћај оспособити.

На путеве је у Вардарској Бановини потрошено ове године 16.000.000 динара државног и 9,000.000 бановинског новца. Од ових сума, 4.000.000 динара су раније били одобрени на државне и 3.000.000 на бановинске радове, који су сад извршени под руководством Бановине. Нарочито је много учињено за путеве Скопље— Качаник (до пре гопину дана непролазан), Куманово— Скопље, Велес— Градско, Гостивар—Дебар и за пут Кичево— Извор - Јама, који тек има да се доведе у ред. На многим од ових путева оправљани су и мостови, пропусти, чињена проширења, издизања нивелета или ублажења успона, корекције серпентина и Тт.сл., као што су израђени и неки потнуно нови, краћи путеви, који дотле нису постојали. 2. На хидротехничком пољу.

На овоме пољу највећа је пажња ове године посвећена подизању или проширењу водовода у варошима, селима и новим насељима. Ти су радови коштали 7.317.221 динар. Ископано је 16 бунара и чесама у вредности дин. 260.000. Моментално се налазе у изради још 22 водовода; радови на њима су до сада коштали 6.366.157 динара. Припремљени су пројекти за 6 нових водовода у суми од динара 63.000.000. Највећи од њик биће у Скопљу, који ће стати око 50.000.000, затим онај у Битољу преко 12.000.000 и т.д.

Колико је важан рад одељења на овом пољу, види се из тога што се у њему налази 205 молби за решење сличних питања снабдевања водом у разним другим местима.

Не мањи је рад овог оделења био и на т.зв. мелиорационим радовима. Дечанско--Лумбардски канал је у изради а спрема се наводводњавање лозног расадника у Скопљу, наводњавање у селу Лукову, мелиорација Скопског Поља, исушење Битољског Поља; извршена су многа снимања (н, пр. у Метохији) ит,д; спрема се терен за оснивање водних задруга; извесни радови на исушењу захтевали су велике студије и израду пројеката о регулисању река, што се такође није пропустило извршити; не мања је пажња обраћена искоришћењу белога угља, тако да ће се број електр. централа, (којих сада има само 7 и које су све подигнуте од 1919 до 1929), нагло повећати.