Службени лист Вардарске бановине

Страна 6

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Оглас.

За наплату (490) четири стотине деведесет динара на име кривичних трошкова колико има да плати Мирић Цона из Скуланова а по пресуди ове власти Бр. 7350 од 23 априла 1929 год. извршна власт начелства среза Грачаничког изложиће јавној продаји на дан 22 маја т. године у 9 часова пре подне пред хотелом Империјалом у Приштини дужникову пописану и процењену покретност по списку пописа Бр. 1719/30 год. и то:

Једног вола, длаке плаве стар 5 година по процени вреди (800) осам стотина динара.

Продаја се ова даје јавности и позивају купци ради лицитације.

Из канцеларије Начелства Среза Грачаничког Бр. 16897/30 4 маја 1931 године.

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

Скопска. Тртовачко - Индустријска Козођа

Синоћ је одржана шеста седница управе Трговачко-Индустријске Коморе у Скопљу, на којој је поднесен исцрпан извештај о раду Коморе од последње до синоћне седнице. Нарочито интересовање управе привукао је онајдео извештаја који се односи на учешће Коморе на разним конференцијама привредног карактера које су у овом међувремену одржане у Загребу и Београду. Конференција коју је са-= звало Министарство Трговине и Индустрије поводом Комориног захтева да се заваде увозна царина на сировине за израду зејтина за јело привукла је највећу пажњу, па је управа после исцрпне дискусије; у којој су учествовали сви присутни чланови, одобривши у овом погледу рад свога претседника, једногласно решила:

1) да се замоли Краљевска Влада да следећи данашњу привредну политику других држава најсходнијим мерама заштити домаћу производњу од иностране конкуренције:

2) да због нужне преориентације данашње биљне производње у правцу производње индустријских биљака заведе потребну увозну царину на сировине за израду зејтина за јело и на тај начин осигура сељаку већи рандман; да претседник Коморе који ужива пуно поверење управе, начелном решењу појединих привредних питања у Јужној Србији приступа иу будуће на начин који сматра да је најзгоднији; и

4) да се на седници опијумске комисије, заказаној за. 11 мај т. г. изложи следеће Коморино гледиште;

а) тражити сузбијање картела и максималан контингенат опијума за нас, али под условом да се утврде откупне цене имајући у виду произвођачке трошкове и ризик око гајења ове

Број 7

биљке, јер је осигурање откупа везано са а трошковима производње и ризиком;

б) по питању стабилизације цена опијума нагласити да је ова стабилизација могућа ако се стабилизирају и финални продукти (алкалоиди) опијума; ако је ово немогуће тражити да се сваке године пре сетве (случај са дуваном од стране Мономола) утврђују цене сировог опијума за идућу бербу; |

с) не пристајати и не примати никаквих обавеза за лиферовање одређеног континента, а ово зато што је опијум изложен климатским · неприликама (елементарним непогодама);

а) тражити откуп постојећег стока и стока наредне бербе, али не по паритетној свет“ ској цени која је услед картела сувише ниска, већ према усложеним трошковима;

е) у случају да се све ово не може да обезбеди приступити отказу конвенције и оставити опијум на бази понуде и тражње;

ђ тражити ца све земље прерађивачи опи= јума, потписнице конвенције, опијум откупљују од земаља произвођача, потписница конвенције;

о) са откавом конвенција, ако до ње морадне да дође, одмах приступити припремним радовима за подизање фабрике за. израду ал= коломда.

| "Претседник, Трговачко-Индустр. Коморе,

Спира Хаџи Ристић

Гр раљево — Раттка Ибарски пут

— Наставак —

·Провала облака у селу Церју, на десној обали Ибра (1902) учинила је да је Церјански поток изнео толику количину материјала и на свом ушћу у Ибар направио толику кеглу да је свео ширину Ибра на 4—5 м. претеравши га на леву обалу толико, да је овај поткопао пут и однео га на дужини од 150 м. Сем тога Ибар је својим поткопавањем ставио у покрет брдо Пасуљиште изнад пута у толикој мери, да му се морало скинути око 14000 м“. покренутог материјала, који је услед падања престављао опасност за пут. Опасност је била и за пешаке, јер је материјал стално падао. На овом месту саобраћај је пуштен осмог дана, а доцније је подигнуто осигурање од камена сталан објекат — шкарпа, са ножицом зидана у суво, која још и данас траје. Сем ових радова грађ. одељак округа Чачанског, увиђајући тешкоће од олучастих калдржа, почео је од 1910. год. да их замењује каменим у суво зиданим пропустима, и покрили каменим плочама и то од Рашке идући ка средини пута. На местима где су се шосирани делови пута почели кварити или где се појавило мочарно земљиште