Службени лист Вардарске бановине
Страна 4
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 84
ште у Словенији. Извори су гвожђани са нешто угљене киселине и сумпорних састојака, Помаже: блато ко застарелог ревматизма мишића и зглобова; код разних оволења женских органа са ошокољ, код неуралгија и ишајаса, узетости и иослелице повреда. Вода са Анту новог и Ивановог извора пије се код слабокрвности, бледоће, Живчане и опште слабости, а купа се код блажих врста равматизма и подагре или гихта, код хроничних оболења ташерице, јајника и аднекса.
Рогашка Слатина коју неки називљу немачким именом /0/4, налази се у Словенији, у дивном шумском пределу, у изворном пределу Сутле, код Рогатице. Ово је алкално-солна вода са три извора. Има много лепих кабина са кадама. Употребљава се слатка и минерална вода, купања сона са брезовом гором, купања у кисеонику и угљеној киселини, која се успешно притењују код болести срца и крвних судова кад и нервних болести.
Топлице у Крањској налазе се у близини Новога Места у Словенији. Лечи: ревматизам мишића и зглобова, подагру, нервне болести, неврзлгије, узетости, анемију, шкрофулозу, 2нуреносш, ексудате, коншракшуре, поретећаје у исхрани, тишићне атрофије и оболења материце, Блед је чувено климатско место у Словеинји на лепом Бледском Језеру чија је околина на далеко позната својим дивним чарима. Има лепо уређени завод за лечење сунцем и светлошћу, а поред тога крај језера је и сумпорно купатило које лечи ревматизам. Ова бања је позната далеко и ван граница наше државе, јер ту долазе посетиоци готово из свих делова Европе.
Споменик на Тумби
(Знаним и незнаним јунацима палим за слободу, у рату са Бугарима 1913 год.).
Кална, (ср. власотиначки) јула 1931 г. Једна скромна али дирљива свечаннст обављена је на „Тумби“ 21. јула, у присуству многобројних грађана из ближе и даље околине, преставника власти и изасланика,
Благодарни грађани вароши Власотинца и општине Каланске, уз припомоћг рађана из општина: црвено-рабучке, Телошничке и Добровничке, не жалећи труда и времена, пружили су материјалну и физичку помоћ, те је палим нашим ратницима на „Тумби“ у борби за Бугарима 1913. год, из моравске и шумадиске дивизије, подигнут споменик са костурницом, који је на Св. Прокопија — 21! јула — дана кога се сваке године држи помен — освећен и откривен.
При освећењу спомен-костурнице, чинодејствовао је г. Христифор Поповић прота, на-
месник ср. власотиначког, уз асистенцију девет свештеника.
Свечани чин, откривања споменика, извршио је г. Димитрије Протић, начелник "среза власотиначког, којом је приликом одржао узбуољив говор хуманитарно-патриотско-националиог карактера пропраћиван од публике бурним клицањем нашем узвишеном и јуначком Њ. В. Краљу Александру !, на очинском старању за добро и напредак нашег народа и државе. У истом смаслу, говорили су: г.г. Христифор Поповић, прота, Влада Тодоровић, ковач, Жика Ј. Поповић трг. из Власотинца и Радисав М. Павловић претседник општине Кајанске и потпредседник одбора за подизање овог споменика.
Споменик је израдио — руком дело украсио — вредни и поуздани мајстор Хранисав С. Поповић, зидар из Калне, — потомак поп Димитрија Поповића из Калне, који је за националну идеју и православну веру мучки од Турвка убијен.
У подизању споменика, понајвише уложили су труда и времена, одани и безпрекорни Калачани, својим палим друговима из Шума-
„Дије, који за заштиту каланских огњишта овде
на граници пролише своју драгоцену крв и за вечита времена оставише своје кости, да изнад њих поколење чита: са каквом је пожртвова=
_ношћу стечена данашња слобода и са каквом
се она у будуће има чувати и бранити.
Тим начином, ' Каланчани као борци из 1. пука морав. дивизије и у миру осведочавају своје родољубље и непоколебљивост у оданости према своме Краљу и Отаџбини.
Рад. М. Павловић.
Лековито биље
Код нас има доста лексвитог биља. Но оно се не гаји не збира и не продаје као што треба. Због тога пропада велики капитал а ми уносимо са стране, издајући новац, оно, што ми имамо да извозимо. Много .лековито биље расте само по пољима и шумама, Много биље би се могло обделавати да донесе већи приход него какав други производ. При брању лековитог биља да се има ово на уму.
Скупљање се врши само при потпуно сувом времену и кад нема росе. Суши се на чистом тавану. Патос тавана застре се папиром или се опере течношћу, начињеном од сточног“ ђубрета разблаженог водом. Кад се осуши нема прашине. Скупљено биље разастре се у врло ретким слојевима. Место где се суши, мора да се лако ветри. Ако се суши на тавану онда са обе стране треба на неколико места подићи црепове ради бољег проветравања. Готова, сушена роба поново се накнадно суши, искупи се на гомилу и остави још недељу —