Службени лист Вардарске бановине
Број 54
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 5
две дана. Тек кад је материјал потпуно осушен, почиње паковање. Двет се пакује у сандуке, постављене папиром, који се добро затварају. Лишће, корење и делови траге, пакују се у џакове. Лековито биље збира се овако: Базга, зова, абдовина (Гатђиси5 пеоста). Руком, са врло кратком дршком. По сувцу, брзо. 100 делова тирових дају 19 сувих. Комилица, титрица (Машкапа сћатопа). Чешљем за титрицу, у хладу, 10 делова дају 20 сувих, Мок, турчинак (Рарамег). Цветно лишће, по сунцу и брзо. Различак модри, озлобац (септацта су. апи5). Цветно лишће, на месту, пола у хладу.
Кокотић дивљи (те оји5 аса), цвет без чашице, на месту, пола у хладу. Липов цвет (Р!огез ШиНас) цвет са љистом, у хладу Дивизма (Метђазешт), цвет без чашице, по сунцу, брзо. Бухач (Спиташепи сјпегагтонит). Затворени цветови, на хладовитом месту, Кушњака, татула (Рашта зтататит). Развијен лист, са кратком дршком, у цвету. На хладовитом месту. Буника црна (Нуозсјатиз швег). Развијен лист, са кратком дршком, у цвету. На хладовитом месту. Велебила (атара ђБеЏадота!). Развчјен лист, са кратком дршком, у цвету. На хладовитоме месту. Рузмарин (Козтагшт отстајив) Лишће. На хладовитоме месту. Добија се уље. Плавница, пре жетве. На хладовитоме месту. Мак, опиум (Рарауег зотптегит). Још зелени плод сасече се. У стаклету великом изложити сунчаним зрацима те сушити Бабак, попић, у мају, на џбуњу јоргована, на јасеновом дрвету. Горацвет (адог5 уегпа|5). Цвет је жут, крупан и развија се рано с пролећа. Листови на чашици су маљави. Биљка је висока 1—3 десиметра. Расте по присојима каменарима. Има је у Источној Србији и околини Ниша. Корен се вади у пролеће, суши на сувом“ и мрачном месту. Паковање обично.
„Љутић, изјед, трава од изједа (Каиппсии5 аст5). Круница жута. Листићи чашице маљави. Стабло је шупље. Цвета у мају и јуну. Има више врста. Расте по пољу и ливадама. Бере се цвет са дршком). Кукурек (НеПебогиз утФф5). Бледо велене боје цвет са дугуљастим
круничним листићима. Корен је кратак и црн.-
Цвата у марту и априлу по планинским местима. За сабирање лековитог биља треба нарочите организације. Прикупљања би могла лако и јевтино да се сврше.
Отровно биље: кукута, велебиље — љута трава, буника, руса, вранино око, дивљи першун, козлац, кукурек, татула, напрстак, разгон, саса, булка, мак и бурјан, налази се доста код нас. Случајно, из незнања или при мирису, деца узму од овог биља. 10 проузрокује слабије или јаче тровање, што зависи од саме биљке отровне и узете количине. Код отрованог употреби средства на повраћање и чишћење; дај му млека, каве, чаја и потражи што пре помоћ код лекара.
Кров Морихово
После 5 часова заморног марша из Прилепа преко брда Конре стигосмо у село Дуње. Ма да се право Морихово зове предео са десне стране Црне реке, ипак мештани готово цео предео од Конре зову Морихово.
Дан диван, ветрић пријатно дува, а сунце не досађује својим топлим зрацима путнику и ако је већ месец мај.
Пут од Прилепа уз Конре поред села (Селце сувише је тегобан, јер се иде све уз брдо, а пењање траје равно 2 часа.
Када се попесмо на врх брда Конре, види се Прилеп са својим тесним улицама и набацаним кућама. Неколико већих зграда падају у очи као: Монопол, Касарне, (Основне школе, два хотела и Сат Кула.
Природа дивнг! Поља и планине оденуле се травом и житом, па изгледа као ћилим да је прострт куда се иде. Птице певају, овчари чувају стада, потоци жуборе, па је сва природа весела, јер се осећа нов живот.
Дуње је село са 120 кућа. Ушорено је, 2 има лепу судницу, жандармеријску станицу и основну школу која ће се ускоро заменити НОВОМ.
Село је доста страдало за време рата. Народ је бежао по појатама, да се склања од непријатеља. Село је изгубило сву стоку, али сада је ипак има доста, а има и гростране паше за стоку.
Постоји и песма за пут у Дуње:
По пат идем,
За пат прашам,
Кој пат ходи Морихово, Морихово село Дуње,
Тамо седи Чучук Митра. Чучук Митра бојаџија
Да ми вапца (боји) два барјака Еден алов, други велен,
Аловио за на батка Зеленио ва на свадба .....
Из Дуња види се седи старац Кајмакчалан. Седи старац још не осећа мајско сунце, јер још није променио сасвим белу одећу. Његово се тело почело ·шарати браздама, са којих је снег пао, што значи ипак скору промену одеће.
Име је село добило по дуњама, којих је некад у селу било много. Сада је на жалост село без шуме и дрвећа, голо, те летње вру-
"ћине сувише досађују становницима.
Лети је тешко и за воду, те би ово село требало снабдети и са Артерским бунаром.
У близини села Дуње крај Црне реке, било је некад и село Лисичице. За време Турака, заноће два Турчина са благом, м сељаци их побију, новац опљачкају, па бојећи се казне 40 кућа за ноћ побегну у Дуње где сви славе једну славу — Ваведење, а три куће побегну у Полчиште,
Турци затраже глобу, на зуб по кесу злата. Али како се село раселило, то се није могла казна наплатити, то продаду земљу сву
|