Службени лист Вардарске бановине

пр

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

Број 99

подружина Јадранске Страже, Друштво југословенске Омладине, Удружење резервних Официра и Ратника, Четничко Друштво, Учитељско и Ловачко Друштво као и Музичко друштво које је у саставу Соколског Друштва. Као што се види, овде постоје десет удружења која су до сада забележила лепих успеха, јер су на челу ових лица која са пуно самопрегоревања раде у дубокој већи, да тиме пзмажу солидан основ народној будућности. Ми ћемо се постарати да згодном приликом изнесемо историјат ових удружења. која то са пуно права заслужују, а сада да посветимо неколико речи и нашем познанику о коме је било говора у првом чланку овога написа.

дио за Кичево и његову околину више но што је учинио ма који посланик из наших крајева, залажући се колико за опште државне ннтересе, толико исто и за крај који му је дао то поверење. Он је једини посланик, који је доиста учинио сва дата обећања урадивши и много више, но што је се дало предпостевити, редак пример усталаштва, енергије, родољубља и добродетеља! Да споменемо само неколико установа које су у тесној вези са делатношћу г. Трпковића: Првостепени Суд, водовод, народно купатило, пуковска команда, касарне; даље поклонио је соколском друштву све по= требне инструменте за блех музику, једно лено звоно за нову пркву у селу Раштану, послас

Паварни дан у Кичеву.

Господин Ставра Трпковић

Било је то 1925 године, када сам посетио Кичево, те навратих у кафану Оријент, чији су зидови били прекрпљени са изборним прогласима разних кандидата. И сви су они обећавали народу све могуће ствари, а само је доктор Курандић бљувао на почившег Ћирковића нападајући га невероватно тешким увредама и оптужбама. Гада сам се задржао нешто пред плакатом г. Ставре Тррковића, рентијера из Београда, пореклом из Кичева, који је такође молио бираче да га бирају за народног посланика, ако желе да им Кичево буде напредно, а он им је задавао тврду веру да ће и остварити све оно, што обећава, И Кичевчани су мудро поступили, када су тада дали своје гласове за човека, који им је, својим радом не једном документовао да пре свега цени своју дату реч. Госп. Трпковић је као посланик, ура-

из Јагодине 1000 садница јабука, које су бесплатно подељене народу у срезу, добавио извесну количину француских ораха, који су раздати по срезу, купио је овога лета са Новосадске и Бечкеречке изложбе више пари кокошију и поклонио Кичеву и Берову у малешком срезу, за приплод, осим тога врло често набавља и поклања школама корисне књиге, а поред тога даје годишње по 5000 динара да се поделе петорици жандарма који се буду одликовали у ревносном вршењу службе. На његово заузимање држава је поклонила овоме срезу 500 плугова, који су раздати народу. Једном речју његова делатност у вези са племенитом дарежљивошћу манифестује се у свима правцима друштвеног живота. Он је по сазнању исти овакав и према осталим нашим крајевима а у Београду га добро памте и многи ђаци према

којима је такође вазда предусретљив и издашан