Службени лист Вардарске бановине
Број 99
Соколске вести
Управа Соколског Друштва — Матице Скопље неуморно ради на припремању прославе Соколског празннка ! децембра; спрема своје чланове вежбача да што у већем броју увежбају прашке соколске вежбе ради одла-
ска из Скопља у што већем броју за Праг на_
слет који ће се одржати у Прагу 1932 године. Матица је набавила инструменте за соколску музику где се обучавају преко четвдесет младића — мештана свако вече у Соколском Дому а под вођством брата Саве Дреновца.
Поред свих радова у Друштву Управа је на дан 18 овог месеца основала другу сеоску соколску чету у Душановцу.
У Душановцу је било велико интересовање међу насељеницима и мештанима јер су у великом броју изашли на железничку станицу да дочекају делегате , околског Друштва Матице Скопље.
Мештани су одвели делегате у основну школу где је било још више сакупљених ради оснивања чете.
Збор је отворио учитељ Давидовић Јован из Душановца,
Брат Аћим Поповић старешина Соколског Друштва — Матица Скопље одржао је говор о значају оснивања сеоских соколских чета на селу као и циљ и рад за добро нашег народа. Збор је одобрио говор брата Аћима Поповића и сви присутни уписали су се за чланове чете,
Приступљено је и избору управе. За старешину изабран је брат Јездић Јован шеф станице у Душановцу, заменик Жерајић Никола економ из Душановца, тајник брат Давидовић Јован учитељ, благајник Саво Ђурић, начелник Новаковић Милош, а књижвичар Жерајић Светозар, ревизори Богојевић Тројан и Петрушезић Трипун.
По избору управе брат АБбим Поповић у присуству збдра извршио је заклетву нове управе где су дали своју часну реч да ће радити на пољу соколства на селу за добро Краља и Отаџбине.
Нова управа заказала је седницу пс подне ради детаљнијег договора о раду.
Осоговски манастир
У дивном и некада романтичном крају, у шуми миришљавих липа и четинара, под Осоговом близу Криве Паланке, византијски цар Диоген подиже манастир Св. Јоакима Осоговског „Саранда Паски“, што ће рећи, да је светац преко четрдесет лађа бродио, да у заносној и најзгоднијој природној чари посвети своју душу и угоди Господу Богу.
Као победник, гордо стоји овај храм, прикован у стени Бабиног Потока, да кроз сва
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 5
мучна времепа гледа потиштену рају и болон уздише за слободом свога народа, сањајући славу и величину православља. У њему седи оци проповедају божанску моћ и сузама уморених очију квасе вековне стубове судбом потамнеле. А бујна шума јеком својим, уз мирис измирне и тамјана, носила је жалне песме проповеди далеко... далеко у васиону... док је бистри поток доле ка југу хитео царском престолу да кроз сребрну пену бистрих суза излије бол овог усамљеног храма...
Прошла су времена, прохујале судбе; историја своје прича. а манастир Св. Јоакима Осоговсгог и данас проповеда: слогу, љубав и мир,
Подигнут је у доба великих светских манифестација, у доба моћних и силних и у доба црквених превласти заједно са манастиром лесновским и Св Прохором Пчињскум што предање приказује, да су им свеци у исго време живели. Он датира из времена старе грчке културе али је у доба. наше моћи из основа обновљен.
(Својом световном моћи манастир Св. јоакима добива привлачну снагу молитвеника и верних, да га посећују и турске паше и уз густе колутове цариградског „тутуна“ сеђају и бележе: да у манастиру има доста конака и око триста постеља и онолико пива и јестива! Њега посећују српски владари. Прича се да је при пролазу за велдбуждску војну и сам цар Душан са Стеваном Дечанским свратио у манастир да се помоли свецу за победу. Ћустендилски господар Константин Дејановић у неколико цута поправља манастир.
Велики светски преврати, где култура света пада и испод привредног инстикта и утицај времена, ишли су на руку да се наше богомоље сруше и затрпају идеје покојних мисли нашега православља.
Манастир Св. Јоакима је много пута страдао. Њега је године 1911 једна стена скоро затрпала. Северни део зида је оборен. Порушена су 4 мала и 2 велика кубета, два камена стуба и иконостас. |
Иницијативом старешине, седог старца г. Миловановића, великог поборника наших световних и хуманих установа, оправке се приводе крају, тако да ће се кроз неки дан и покрити. Само још иконостас...!2
Тако ће и овај наш најстарији храм бити поправљен, где ће седи деда Методије и даље спроводити божје мисли и скупљати вернеи побожне.,.
20. октобра 1931, године
у Кр. Пмланпи, Свет. Матровић
пољ. референт
Своју славу „Св. Луку“ славим 31-18-Х1931. године. Стан: Краљице Марије ул. бр. 67 — до Команде места, у Скопљу.
Вој. Ј. Моловић,
бански инссектор