Службени лист Вардарске бановине

Број 782

На критику рада учитеља у срезовима дојранском, струмичком и неготинском, напомиње да за прва два среза нису поменута имена учитеља, а за Неготин на Вардару, у коме је учитељ Драгољуо Јовановић, чији се рад критиковао, каже да је испитао случај и констатовао да је тај учитељ за 11 година службе, колико их има, био !1 пута премештен. |

Признаје да досад није постојао олижи контакт између учитеља и просветних власти, али каже да ће ступањем нове Уредбе тај контакт бити потпуно успостављен и надзор ефикаснији.

Реч добија начелник Пољопривредног одељења г. Јанко Вукичевић, који каже да ће своја јучерашња објашњења употпунити још са питањима памука и унапређења свиларства. Констатује да је култура памука код нас сада у опадању због пада цена и због стране конкуренције. Ради заштите културе памука од стране конкуренције, код нас је основан фонд за културу памука. Из овога фонда, у који сви увозници из иностранства плаћају одређени проценат, помагаће се домаћи произвођачи памука.

Питање цена памука врло је успешно решено на тај начин, што ће произвођачи добити сваке године цену која се котира на њујоршкој берзи, с тим да ће се тој цени додати 50%/о из поменутог фонда. Напомиње да је код нас чишћење памука врло примитивно и учиниће се све да се набаве модерне машине за чишћење.

Жељи г. већника из Лесковца за проширење културе памука и на срез лесковачки не може се удовољити, јер је Банска управа извршила пробе

на јужним подручјима бановине, и те су пробе.

успеле, а не може се понова вршити проба, бар за сада, и са Лесковачким срезом, излажући се ризику. Напомиње да је нашим приликама прилаго“ Бена врста мексиканског памука „Дикол 38", а да су успешне пробе извршене и са бугарским памуком, па г. начелник изражава оптимистичко гле: диште, да ће се са памуком постићи добри успеси. На примедбу г. банског већника из среза дојранског да треба унапредити свиларство, одговара да је свиларство било у напретку до 1928 године, а да је затим нагло почело да опада. Нова Уредба о унапређењу свиларства омогућава ње: гов просперитет. Нова свилара у Новом Саду посвећује нарочиту пажњу култури свиларства и зато изражава оптимизам у напредак свиларства. Начелник Техничког одељења г. Живан Митровић износи да стање путева у нашој бановини изгледа овако: Изграђених и исправних бановин“ ских путова имамо 1.050 км.; путова који су трасирани и који су делимично у раду имамо 802 км. за чије је дефинитивно довршење потребно 400 милиона динара, а предвиђа се да је потребно изградити и других путева у дужини од 1.500 км. за чије је изграђивање потребно око једне милијарде динара. Према томе, за довршење трасираних путова и за извршење радова путова које би требало изградити, укупно је потребно око динара 1,400.000.000— Под претпоставком да се сви ови радови изврше за 25 година, потребно је годишње 26,000.000 динара. Међутим, у прошлого-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 97

дишњем буџету наше бановине за све потребе било је предвиђено само 6,600.000 динара, а то је свега девети део од онога што нама фактички треба. И од те предвиђене суме, остварено је свега 1,200.000 динара, што износи једну педесетину од онога што нам је стварно потребно.

Када је г. Бан, противно наређењу и сугестији г. Министра финансија, предвидео по овом буџету за путове 10,000.090 динара, а није лака ствар да г. Бан уради нешто мимо инструкција г. Министра финансија, који захтева строгу штедњу, —- учинио је то зато што је и сам увидео како је стање нашег саобраћаја те и ако је то свега пети део од онога што нам је потреоно, ми се надамо да ће се са том сумом учинити много и да ће многе жеље бити испуњене.

Г. начелник затим прелази на примедбе г. г. већника и у вези са тражењем већника г. Богдановића из Скопља да се пут Скопље — Тетово Гостивар — Дебар — Охрид — Битољ — Прилеп — Велес — Скопље добро уреди за аутомобилски саобраћај, г. начелник напомиње да је то државни пут, али додаје, ради обавештења, да је из државног буџета на тај пут утрошено преко 3 и по милиона динара и да ће до јуна месеца радови бити довршени, сем једне кратке деонице на делу Охрид — пл. Букова, где је поплава 1985 начи-“ нила велике штете а нисмо добили довољно ванредног кредита.

за везу Београд — Скопље, каже да је држав“ ни пут а, такође ради обавештења, додаје да је тај пут кроз Качаничку клисуру узано просечен и да постоји пројекат да се он нешто спусти, да би се проширио.

За државни пут Ниш — Врање, кроз Грделич= ку клисуру, каже да није ништа предузето, јер је прешност потреба налагала да се ради на другим странама. Тек идуће 1938 године моћи ће се пре-

дузети и на том путу радови већег обима. За пут Чакор — Дубровник каже да није на

територији наше бановине.

Већнику г. др. Радулу Велашевићу г. начелник одговара да је његова примедба тачна да би Мо: рава временом могла обићи власотиначки гвозде= ни мост, али каже да су томе криве многобројне воденице и бране које су бесправно подигнуте нарочито у селу Губеревцу и које ту воду скрећу са редовног тока. Господин Бан је потписао решење о њиховом уклањању и чим се оне уклоне, престаће и опасност, За шишевачку бујицу, и ако не припада у надлежност Техничког одељења, утро“ шено је 2,000.000 динара. За школу у Горњем Ора: ху, којој прети опасност од бујице, каже да јој нема спаса, јер би уређење бујице стајало несразмерно скупље, него што вреди сама школа. На помиње, да није тачно да су наши путови гори него путови у Моравској бановини, него каже да то важи само за путове у Власотиначком срезу.

На примедбу да кулук не даје добре резултате, каже да је то тачно само за власотиначки срез. Разлог је у томе, што грађани среза власотиначког не одговарају савесно својим обавезама у погледу кулучарине.

Знамо да се кулучарина не наплаћује редовно