Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Доситеемъ Обрадовичемъ

1? изречемЪ; кадЪ мой просЕептитель покажеми ча средЪ долине друго божество подЪ видомЪ жене, зовоме добродѣтель. Блажени и они (речеми) кое она, у обиталиіца вѣчне радости и задоволства уводи, іца! запитамЪ я, зарЪ се и у долини добродѣтель находи? безЪ сумнѣнія, (одговорими учитель мой,) она а и у долипи, и на верху горе; и сама бн истина безЪ нѣ и мрачна била и тамна; когодЪ, безЪ нѣйзина руководства кЪ истини мисли даиде, мора улавиринѳамЪ заблужденія вовѣки остати. безЪ нѣ богати и велможа сирома бедакЪ и худѣ остае; словесна душа безЪ нѣ з аки скотска, и акосе на кои начинЪ и не утопи у езеро заборавлѣня, остае само свету на поруганіе, ко а годЪ жели и люби наоди з, у найвеѢемЪ граду, како и у найманѢмЪ селу, само гди люди има. Високе науке, и особите вредности могу само до мечтателнога довести височества, но безЪ добродѣтели све з сѣнь и призрака, при овимЪ речма пробудимсе. сунце вѢѢЪ бяше зашло, и я се наѢемЪ савЪ покривенЪ росомЪ: поитимЪ дома, и напишемЪ мое видѣніе.