Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Доситеемъ Обрадовичемъ

21 СЬ топлимЪ серцемЪ я призиБлѢмЪ изЪ фригїе мусу, Да спрїобшд свою сладостЪ и сербскоме вкусу! Да даруе любкостЪ моме шихомЪ гласу! Да я деци кажемЪ сЪ чимсе люди красу. И да нима открїемЪ превисоке, тайте. Кое свакомЪ, ко оѣе, могу бити явне. Како намЪ се истина у басну облачи, А предЪ децомЪ незлобивомЪ свободно се силачи. Оди! о оди божія кѣери! тебе зову деца. Да те любе и признаду за найвеѢегЪ свеца. Душе младе , незлобиве , то су твои двори! Ту пш царствуй! ту се слави! и іца знашЪ говори! Ту воздвигни твомЪ божеству прекрасне алтаре! И примай невинна сриа занайлепше даре. Сестру твою добродЪтелЪ са собомЬ доведи, Твое вѣрне садружнице у твой дворЪ уведи. Слава, правда, и вѣрность знамЪ дасу кодЪ тебе, Нити и ти можешЪ кадЪ разлучитЪ одЪ себе. Како а горамЪ и долинамЪ, када зима проѣе, КадЪ пролеѣе любко време на место иЪ доѣе. Сва се земля и дуЪраве поносе и красе, Све птичице одЪ радости сладке даю гласе. Ше-