Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Доситеемъ Обрадовичемъ

22 Шеша намЪ се поливадамЪ любоіівстна цвета, ЇІразнуіоѢи превесело поновлѣнѣ свеша. ТакоѢе битЪ мило деци кадЪ истина доѣе, КадЪ незнанѢ са злобомЪ и варварство проѣе. УдрученѢ и неправда неіе мучитЪ люде, - КадЪ истина и правица меііу н.има буде. За то младежЪ простой басни усердно да внуши, Истина изЪ нЪ говори, некЪ приклони уши. Я кЪ платону и тулію неподнжемЪ главуг, НегЪ у басни езоповой иіцемЪ мою славу. ІДоЪе мени садЪ у старостЪ далматске планине, Када мени добро чине поля и долине. На травици мирно ми ѳу овой лепой меѣи, Гди я неѣу високога завидити среѣи. А кадЪ дехда сЪ девойчицамЪ дону пвеѣе брати, Я Ѣу и све окосебе звати и сабрати. КазаѢу имЪ многе стварииш.о'ће имЪ битЪ миле, Како іцосугодЪ и мени у детинству бнле. Я знамЪ добро путЪ младости, ерЪ еамЪ тудЪ прошао. Нити самсе у спаваню садЪ овде нашао. Радосе дете томе учи, причемусе смїе, Гди нитЪ га ко кара ни прети да бїе. Сваки з радЪ іцо добро и чути и знати, Мирно живити свакЪ жели, пико да злопати. Ову мудрость млада деца одЪ езопа уче, Свсуигриисмеяню ерЪ сс стимЪие муче.