Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Доситеемъ Обрадовичемъ

е5 ЧудеѢисе пче.лицамЪ да се депо слажу, Свако добро у любови и слоги полажу. ВидеѢи и како лете за медомЪ по нвеѣу, ТрудЪ и подвигЪ признаю за велику среѣу. Немогусе деца доста начуДити мраву, Да велику мудрость има а малену главу. За люту се зиму онЪ у средЪ лета брине, Нити з радЪ да гладуе, нити да погине. Дивна мудростЪ за деру! наука висока! И промисаль о свачему свевидеѢегЪ ока. Орао лешеѢЪ надвишуе небесне облаке, И одЪ туда бистро види спгвари свакояке. Али му з мала фала пенятсе високо, За луду му сЪ таки крили островидно око? КадЪ не мари за лепошу сунца. ни месеца, НегЪ све гледа да упази корнячу и зера. Каже басна каковесу и нарави лава. И за іцо се онЪ нариче .терски царЪ и глава. Слона и инорога, крокодила, бика. Свїюсе овде познае свойство и прилика. Медведова пакостЪ и злоба куряка. И чемЪ се валя надати гди з злоба яка. Смешно а чутЪ іц.а у басни говоре магарри. Како лете корияче и мудрую ярри. Маймуни маймунишу а лисице лажу, Гуску да уфате или кокошЪ тражу. Чуднолити у барами жабе крекекеѣу, СласшЪ у блебетаню наоде найвеѣу. ПаунЪ има право кадЪ се сЪ перїемЪ дичи* Али бисе застидіо да зна како кричи. И кадЪ мачка преде лижесе и глади, Мишу она о пакости и мисли и ради. У игрисе мише ловитЪ учи младо маче, И по бари лепо плива иллежено пдче. Пи-