Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

155

и ту се за пуне четири године брижљива учења спремила за женску помодну трговину. После тога дође у Беопрад и са 100 дуката отвори самосталну модиску радњу. Она бејаше прва Српкиња која се овоме послу посветила и радила је са успехом све до 1899. Тада се повуче са посла у намери да се на крају живота одмори. Али тај одмор беше кратак. Умрла је 30 јула 1902. Сву своју тековину завештала је Београдској Трговачкој Омладини. (Кућа у Кнегиње З.орке улици број 28).

ЈОВАН П. ЈОВАНОВИЋ трговац београдски Јован П. Јовановић рођен је 1844 од оца Петра, свештеника, и матере Радмиле. Још у раној младости остао је без родитеља, те га је старији брат очувао и у живот упутио. У Зајечару је свршио основну школу па после тога ступио на терзијски занат, са кога је прешао у трговину (мешовиту, ситничарску) и овде произведен за калфу. Као калфа отишао је потом у Неготин и ступио у ситничарску радњу. Одавде, после иввесног времена, 1863 дође у Београд и ступи у тада познату радњу Милоша Карастојановића. У овој је радњи провео све до .1871 кад је иступио од свога газде и основао самосталну радњу. Упућен још од ране младости на самог себе, он је научио да сам себи ствара будућност и опстанак и крчи пут- Зато је на свакоме послу, почев од шегртовања па кроз цео живот, био вредан, штедљив, скроман и исправан. Таквим радом стекао је и приличну имовину, коју је, по гласу своје последње воље, распоредио овако: »Београдској Трговачкој Омладини остављам кућу у Љубичиној улици бр. 26 с тим, да чист приход употребљава на своју школу и на друге своје цељи предвиђене њеним правилима». Поред овога он се у тестаменту сетио многих наших хуманих и просветних институција. Међу овима долазе на прво место Београдско женско друштво, коме је оставио кућу у Добрачиној улици, с тим да из прихода редовно сваке године удаје по једну, а по могућству и две оиромашне девојке, које овојим добрим владањем заслужују да им се у спреми помогне око удаје. Затим долазе: Друштво за подизање храма св. Саве, Дом сироте деце, Београдско певачко друштво, Српско друштво црвенога крста, Друштво за ваопитање глувонеме деце „Краљ Дечански”, Фонд сиромашних великошколаца, Ђачка трпеза, Свештеничко удружење, Општински дом за старе и изнемогле, Српска књижевна задруга, Фонд за пострадале трговце и њихове породице, Друштво Св. Саве, црква и школа у Зајечару и др. Овим племенитим завештањима, у првоме реду Београдској Трговачкој Омладини, као и

многим националним, просветним и хуманим установама Јова П- Јовановић је омогућио да се многи племенити циљеви брже постигну и боље остваре. Своју животну тековину даровао је за опште добро. Преминуо је у Бечу 27 септембра 1904-

ИЛИЈА П. КОРАЋ трговац београдски Илија П. Кораћ је пореклом из Херцеговине. Родио се 1814 у селу Биограду које лежи југозападно од Требиња, у великој старој задрузи Јанчића, како су се старином звали по имену мајке Јанике. Били су земљорадници, прилично имућни. У дому родитељском Илија Кораћ је остао до петнаесте године, чувајући стада и помажући у свима земљорадничким пословима. У петнаестој години један од стричева, који је имао трговину у Сарајеву, позове Илију себи и родитељи га пусте. У Сарајеву Илија Кораћ је провео десет година. Када му стриц крену у Србију, пође и он са њим и дође у Београд. Радећи неуморно и штедећи успео је да створи нешто мало капитала и тиме отпочне најпре магазацијску, а доцније комисинерску радњу свима овоземаљским производима,- У овим је пословима постигао ванредне успехе и истакао се у први ред трговаца са Саве. Тачан и исправан у свакоме послу он је стекао велики број пријатеља у сељачком народу, који је своје производе доносио на малу пијацу (код „Крста” и „Параносова хана”) ради продаје. У његовој магази биле су најтачнија мера и обрачун. Зашавши већ у старост Илија се повукао са посла да у миру и спокојству проживи последње дане живота. Илија Кораћ спада у ред оних трговаца, који су волели Београдску Трговачку Омладину, схватали њен значај и ценили напоре на добро омладине и свег српског трговачког сталежа. Хтео је и сам да допринесе да њен углед порасте, да се успеси повећају. И то је учинио завештавши тестаментом Београдској Трговачкој Омладини сву своју непокретну имовину. Сам, без игде икога свога, неписмен и нешколован, најбоље је на себи самоме осетио и искусио оскудицу помоћи и школовања- Велику тековину, која му није била сврха живота, наменио је добру свога народа, добру будућих носилаца напредне народне привреде. Гиме је допринео да се знатно увећају средства Београдске Трговачке Омладине намењена умном и моралном унапређењу и васпитању трговачког подмлатка. Овим племенитим актом Илија Кораћ је дошао у ред првих српских народних великих добротвора чијом су дарежљивошћу и племенитошћу просвета и култура малене Србије сигурно коракнули напред. Преминуо је 6 марта 1905.