Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

156

ТОДОРА И. КОРАЋ Својим тестаментом пок. Илија Кораћ, велињи добротвор Београдске Трговачке Омладине, поред себе, уврстио је и своју супругу Г-ђу Тодору И. Kopah за великог добротвора Београдске Трговачке Омладине. Г-ђа Кораћ сагласила се у свему са овим великим и племенитим делом свога узорног супруга. Целог свог живота радећи неуморно уз свог супруга, Г-ђа Тодора је стално поклањала пажњу и симпатије трговачком сталежу, па је и сама допринела племенитој одлуци свог поч. супруга, којом је своје велико непокретно имање оставио Београдској Трговачкој Омладипи ради образовања трговачког подмлатка.

АКСЕНТИЈЕ Ј. АКСЕНТИЈЕВИЋ рентијер Аксентије Ј. Аксентијевић родио се 29 јуна 1849 у селу Чибутковици (округ београдски) од оца Јеремије, члана Главне контроле и мајке Стеваније. По свршеној основној школи родитељи га даду у гимназију. Али, по природи врло бистар а немирна духа, он се слабо мирио са строгошћу школске дисциплине. Зато улучи прилику, те док му се отац бавио званичним послом у Крагујевцу. напусти гимназију и прибегне у Панчево, где ступа у гвожђарску радњу за шегрта. Чим је отац сазнао за ово, пређе у Панчево, обавести се о газди и са овим уговори, да му син буде три године шегрт и да у исто време походи трговачку школу и учи маџарски и немачки, зашта ће газди плаћати. У овој је радњи Аксентије провео време шегртовања. Тада ради проширења трговачке опреме и општег образовања оде у Пешту и ступи у једну велику гвожђарску радњу за помоћника где је провео три године, врло добро напредовао и стекао велико поверење у свог газде- Изишав из ове радње отворио је, у заједници са једним Србином, у Сент Андреји бакалску радњу. Али како радња није могла обојицу да издржава, то Аксентије Аксентијевић оде у Беч, где је радио у разним радњама. У Бечу се упознао са већим бројем Срба политичких емиграната. Будући по природи слободоуман, начитан, он ступи у њихово друштво и прихвати њихове идеје. Акцију је помагао и новчано. Као такав, био је забележен од онданашњега режима и задуго, све до 1890 г., мораде остати ван отаџбине. У току живота и рада на страни он се упознао у Рушчуку са Наталијом, удовицом Љу оена Каравелова, са којом отвори 1880 ортачку трговину канцеларијског материјала и штампарију под именом Наталија Љ. Каравелов и Комп. Радњу су заједнички водили са успехом до 15 јула 1890Тада бугарске власти притворе Аксентија, а одмах

затим протерају га у Србију као српског шпијуна. И Наталији Каравелов чињене су после тога сметње и неправде од стране мужевљевих политичких противника, те и она би приморана да радњу распрода и пређе у Србију за Аксентијем Аксентијевићем. Нашавши се понова заједно у Београду они отворе 1891 мењачку радњу. Поред тога преузму продају петролеума од Руског црноморског дунавског паробродског друштва „Кнез Гагарин” и радили су све до завођења монопола петролеума. Тада су престали са послом и повукли се у миран живот. Живот Аксентија Аксентијевића и Наталије Каравелов био је врло тежак. У Бугарској осумњичени као српски шпијуни, а у Србији као бугарски, они су имали много неприлика. Међутим њихове идеје и рад били су упућени слози и љубави два братска народа, ослобођењу и уједињењу свих Јужних Словена. Аксентије Аксентијевић је овим идејама био запојен у Бечу, проводећи време са српским политичким емигрантима, а Наталија је следовала идеје свога првог мужа, познатог политичара и књижевника бугарског Љубена Каравелова. Аксентије и Наталија провели су 26 година у заједничком раду. Заједнички стечену имовину наменили су још за живота на добротворне сврхе. Сами су живели скромно и још за живота помагали првенствено патриотске циљеве и националне страдалнике, хумане установе и појединце, од којих су очекивали да ће бити од користи отаџбини и народу. Још при куповини (1895) заједничкога имања у Београду (Београдска ул. бр. 21), на коме су две куће, наменили су га БеограДскоЈ Трговачкој Омладини, с тим да Београдска Трговачка Омладииа образује фонд под именом „Фонд Аксентија Ј. Аксентијевића и Наталије ЈБ. Каравелов”. Из приходг овога фонда да се одашиљу младићи у иностранство на изучавање пољопривреде, заната и трговине. Пошто је Аксентије Аксентијевић надживео Наталију, то је он за живота испунио њихов заједнички аманет и легат уступио Београдској Трговачкој Омладини 1 маја 1909. За универзалнога наследника све своје имовине покретне и непокретне (кућа у Краља Милутина ул. бр. 45) означио је у тестаменту Београдску Трговачку Омладину, с тим да она исплати легате (Академији наука, Инвалидском фонду Св. Ђорђе, Народној одбрани, Материнском удружењу, Новинарском удружењу, Црвеном крсту, Ложи слободних зидара и др.), које је овај племенити родољуб оставио својим тестаментом. Приход свега његовог имања и вредносних папира уноси се у фонд Аксентија Ј. Аксентијевића и Наталије Љ. Каравелов и употребљује на циљеве Београдске Трговачке Омладине предвиђене њеним правилима. Преминуо је 23 априла 1916.