Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

157

НАТАЛИЈА КАРАВЕЛОВ Наталија Каравелов рођена је у селу Мацки (округ Пожаревачки) б априла 1839 од оца Недељка и мајке Севде Петровић, земљорадника. Њен брат био Је професор Велике школе Настас Петровић, у чијој се кући Наталија као удова упознала и удала за Љубена Каравелова, који је тада живео у Београду као политички емигрант и радио са српским државницима и омладином на ослобођењу балканских народа. Бистра по природи, она је убрзо ушла у идеје свог слободоумног и талентованог мужа, помагала га у његовом тешком и опасном животу и раду. Сама је често извршивала велике политичке улоге. Ради тога прелазила је више пута кришом у Бугарску, преносила пиомене поруке, новац и оружје. Тако је једном приликом пренела сабљу, револвер и пушку бугарском народном хероју Василију Левском који се борио за слободу бугарског народа. У својој кући са мужем примала је, скривала и помагала страдалнике, гоњене борце за слободу бугарског народа. Њен муж Љубен Каравелов био је срећан да дочека ослобођење Бугарске и у слободној Бугарској проживи свега годину дана. Умро је 21 јануара 1879, а Наталија је умрла 7 јула 1905 у Карловим Варима. Пренета је и сахрањена у Београду 12 Јула исте године.

ПЕРА К. РАДОВАНОВИЋ трговац београдски Пера К. Радовановић рођен је у сиромашној породици која се одржавала тешким радом својих руку. Отуда је он још из рана детињства знао само за оскудицу и био остављен једино и искључиво себи самом. У тако неповољним приликама отац, борећи се стално са тешкоћама, морао га је извадити и из основне школе, да би га дао у велику трговачку кућу Куртовића у Шапцу. У оно доба не беше лако у трговини. Почетнику је претстојало најпре дуго време тешких послова кућевних, спољних који му нису давали ни да привири у праву трговину. Тако је и Пера К. Радовановић најпре чувао стоку и радио све кућевне послове у великој задрузи свога господара. Кад му се то досади, а видећи да нема изгледа да ће скоро да уђе у трговину, он затражи те га газда отпусти. После тога пређе на терзијски занат код Крсмана Миловановића и већ 1853 постаде калфа. Потом је дошао у Београд и ступио као шегрт у трговину Шоповића, а затим у велику галантеријску радњу Михајла С. Начића, да би из ове прешао у трговину Тервибашића и Ђорђевића, у којој је провео пуних десет година. Са њиме је у исто време био у радњи као књиговођа и његов будући ортак и нераздвојни пријатељ Тодор Ј. Мијаиловић. Радећи заједно и другујући у животу пуних десет година они су се

тако зближили да су се споразумели и јануара 1884 својом уштеђевином отворили мануфактурну трговину под заједничким именом Радовановић и Мијаиловић. Радњу су заједнички водили све до смрти Пере К. Радовановића (21 новембра 1918), откада радњу продужује под истим именом друпи члан Мијаиловић (до априла 1928). Тада услед старости и слабости Мијаиловић предаје радњу млађим људима из ове радње пониклим од шегрта. Пера К. Радовановић провео је сав свој век у раду и штедњи. Осетивши још у првим данима живота горчину немаштине и тешкоћу голорука пробијања кроз свет, а доцније претрпевши губитак свог јединца, Пера К. Радовановић је споразумно са својом супругом Даницом одлучио да помогне за добро и срећу оних који су као и он, злом судбином, упућени да се сами о себи брину и старају. У ту сврху је овоју поштено стечену и окромну тековину оставио младим и оиромашним дечацима који се упуте на трговину. Племенитост Пере К. Радовановића осведочавају ове речи његова тестамента од 18 октобра 1918: „Помоћу Божјом, а овојим трудом стекао сам велико имање, а пошто немам деце, ни какве ближе родбине, то хоћу да га наменим онима који као ја морају без игде ичега, својим трудом и радом, да осигуравају опстанак и будућност своју. Ја имам две куће овде у Београду: у Симиној ул. бр. 13 једну с лица, а другу у дворишту. Наређујем да то моје непокретно имање ужива до своје смрти или преудаје >моја жена Даница, а после њене смрти или преудаје да га наследи Београдска Трговачка Омладина, да образује фонд под мојим именом и да га употребљава за своје циљеве који су одређени правилима”. Пера К. Радовановић био је дуго година старешина Трговачко-болтаџиског еснафа у Београду (од 1899 па све до претапања еснафа у Трговачку комору). На овоме је положају стекао великих заслуга за трговачки сталеж и трговину. Дуги низ година био је судија грађанског реда при Београдском првостепеном трговачком суду, члан Цензурнога одбора Народне банке, Управе монопола, редован члан Српског трговачког удружења. Према Београдокој Трговачкој Омладини је увек гајио особите симпатије и интересовао се за њен рад и напредак. Био је још за живота члан добротвор и прилагао у свакој прилици. Преминуо је 21 новембра 1918.

НИКОЛА д. кики трговац београдски Никола Д. Кики пореклом је из старе трговачке породице. Његов отац Димитрије Н. Кики и стриц Никола П. Кики стари су и угледни београдски трговци. Стриц је имао трговачку радњу у Бе-