Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

158

ограду још од 1825 у ортаклуку са Думом Ђ. Јане. Мати Николе Д. Кики Софија такође је из велике трговачке куће Константина Барако. Никола се родио у Клисури (срез костурски у Маћедонији) 1 августа 1841. У месту рођења Никола Д. Кики је остао до своје шесте године. У јесен 1847 прешао је са мајком у Београд путујући кириџијским коњима 15 дана преко Битоља, Велеса, Ниша и Алексинца. У Београд је прво стулио у грчку школу коју је, због болести, напустио после две године. Када је прездравио родитељи га упишу у српоку ооновну школу. Желећи да, попут осталих тадањих виђених трговачких цинцароких породица београдских, своме сину даду што веће образовање и трговачку опрему родитељи га упишу у трговачку школу. Али ije ову морао напустити због повраћене болести. Ради лечења родитељи га пошаљу у родни крај где прездрави, изучи основну школу и три разреда гимназије, потом се врати у Београд и ступи за шегрта у чувену радњу Думе Ђ. Јане, у којој је његов стриц био ортак. Шегртом је остао три године па му 1863 стриц отвори радњу на очево име, јер још не бејаше произведен за калфу. У име капитала дао му је у роби у дућану 9.000 гроша и отворио му у главној радњи кредит за 3.000 гроша. Свега, дакле, 12.000 гроша (200 дуката, 2.400 динара) и то без пиомена, на поштење. То су биле највеће обавезе и за све трговачке послове. Кроз сав свој пословни живот он је имао три начела: поштење, рад и штедњу. А када се 1870 срећно оженио из виђене куће Николе Наумовића, Евгенијом, која му је била од првога дана десна рука, искрен пријатељ и поуздан саветник у свима трговачким пословима, а у кући узорно вредна, скромна и штедљива домаћица, отада су се успеси још више множили. Поред бакалске радње, располажући великим капиталом, Никола Д. Кики је радио и друге трговачке послове. Кафански посао радио је у ортаклуку са Димитријем Пеју, месарски са Ђорђем Васиљевићем и Павлом Цветковићем, цреварски са Димитријем Вељковићем и Јосифом Лазићем. На цревароком послу који је у оно доба (1876) у Београду био сасвим непознат, Никола Д. Кики и његова два ортака зарадили су сваки по 40.000 динара чисто за четири и по године. Ово Никола Д. Кики истиче као највећу своју зараду на једном послу у то доба. У разгранатим пословима у радњи имао је два ортака до 1887 и то Петра Матића и Васу Павловића. Од 1889 узео је за ортака и свога некадашњег шегртаученика и дугогодишњег помоћника Ђорђа Гавриловића. Овоме је уступио своју радњу и предао сасвим 1912 кад се повукао са посла. ГБегова предузимљивост у трговачким пословима простирала се и ван Београда. Једно време (1888) водио је агентурно комисионерску радњу у Трсту у заједници са

Пером и Гавром Кики лод фирмом Браћа Кики. Ову је радњу предао због политичких сметња. У трговачким круговима уживао је велики углед. Био је судија у трговачком суду, тутор у цркви, члан проценитељ у Управи фондова, члан Пореског одбора, претседник Надзорног одбора Пенсионог фонда београдског бакалског еснафа, члан Избраног суда Београдске берзе и др. Учествовао је у српско-турском рату 1875/6. Тих, миран, за себе лично врло скроман, вредан као кртица, примерно исправан и частан, штедљив у свему Никола Д. Кики је са својом супругом успео да стекне знатну имовину. Споразумно са својом супругом Евгенијом он је наменио ову велику имовину овоме народу у првом реду Београдској Трговачкој Омладини, којој је још за живота био наклоњен. У своме тестаменту 14 јануара 1918 написао је: „Кућу моју на Краљевом тргу бр. 15 по тапији бр. 4435/909 као и цео комплкес „Уједињење” од те куће до кафане до ћошка Саборне улице иод ћошка до Николе • —. Узун Атанасковића по талији број 2502/908 као и ону кућу у Кнез Михаиловој улици бр. 50 и Саборној улици пређе Краља Петра по тапији бр. 14213 од 19-Х остављам као легат Београдској Трговачкој Омладини с тим да комплекс „Уједињење” и кућу на Краљевом тргу прода кад исте куће као легат добије и од продане цене за те куће и од прихода куће у Кнез Михаиловој улици бр. 50 сазида болницу под именом Болница Николе и Евгеније Кики за сиромашне и пострадале трговце. Приход куће у Кнез Михиловој улици бр. 50 има непрестано служити за издржавање болнице”. Оваквом наменом свога иметка Никола Д. Кики је овековечио своје и своје супруге име у свем нашем трговачком сталежу. Никола Д. Кики преминуо j'e 1 фебруара 1918 у Београду.

ЕВГЕНИЈА Н. КИКИ Евгенија Н. Кики рођена је у Крушеву (Јужна Србија) 8 октобра 1855 од оца Николе Наумовића, трг. и мајке Марије, рођ. Скендеровић. Отац Евгеније Н. Кики још као дечко од 14 година са својим старијим братом Ђорђем Наумовићем дошао је у Београд, где су се настанили и почели да раде. С времена на време Никола је одлазио у овоје родно место. У Београду је радећи и штедећи стекао нешто капитала па је отворио самосталну бакалску радњу на Зереку. Доцније се оженио. Не могући живети овако одвојено од породице и сваке године путовати на коњу до Крушева ради виђења са својима, он одлучи те преведе лородицу у Београд. После две године отац умре и мајка остане сама да се стара о деци. У старању је и успела, јер је Евге-