Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

104

„отменију публику париградску, сав „стете«“ из Пере; он је анимирао многе угледне личности, које се и саме музиком баве; он је већ био разаслао „силне улазнице за наш сутрашњи концерат, — па би најмањи „гике“ с наше стране прво њега потодио. Али чим је чуо неколико тактова Стевине У-те Руковети, он је пун усхићења притрчао прозорима од салона, који на Перу гледају, па их је широм отворио „да и они на улици уживају“; а. кад смо, селадно и прецизно као увек, отпевали „Српске Македонске Народне Песме“, он је, сузним очима, узвикнуо; „Дивно! Олавно! Браво, малођец! Ви се можете свуда продуцирати....“

Позваше нас за трпезу. У сред граје и весеља, "Р. Д-р Владан диже чашу и напи лепу китњасту здравицу Његовом Величанству Краљу, Узвишеном Заштитнику нашег Друштва, на шта ми отпевасмо Химну, по свој прилици прву у Пери...

Растурисмо се по собама да поред чаше „Ливанског“ и поред филџана праве моке који чавак у разговору проведемо. Поноћ је већ била превалила, кад ве опростисмо од наших добрих домаћина. Требало нам је одморити се за сутрашњицу.

Око 8 сати изјутра ми смо већ били сви на окупу, ма да нам је наређено да се тек око 9 и по сати скупимо у хотелу, одакле ћемо се кренути на Селамлик. Ми који смо читали описе Селамлика, били смо радознали да видимо у појединостима сав церемониал који се том приликом врши, а они којима је све то непознато било, просто су горели од нестрпљења да присуствују тој одиста јединственој свечаности......

_ Чим смо се сакупили, поседасмо у већ спремљене фиакере, пројурисмо покрај неких башта, прођосмо покрај дивне Мошеје Хамидије, па се устависмо на једном висоравну, пуном народа и војске. Ту се скидосмо с кола и попесмо се на терасу, где нам је нарочито место било одређено и покрај које ће Султан проћи. |