Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

108

После дугог лутања по разним одајама устависмо се пред једним великим вратима, окованим чистим седевом и дебелим шипкама од чиста сребра" Врата су била широм отворена. Шапатом, од уха, До уха. рекоше нам: да је то сала где ћемо концертирати и да нас бултан ту очекује. Он се налази доле, у дну сале. Дах нам се устави, срце нам поче јаче ударати, стискосмо наше корице с нотама и наше клакове, попипасмо оковратнике, наместисмо прелуке, па се спремисмо да видимо оно што, сигурно, више никада у животу видети нећемо...

Прво стадоше улазити наше даме, све једна по једна. Како је која ушла, она је отишла до средине сале, ту се десно, Султану, окренула, дубоко повлонила, па онда даље у лево стала. Тако смо исто И ми, ове по гласовима подељени, улазили и дубоко се Султану клањали. Сала је била велика, ружичастом свилом превучена и богато декорисана. Грдне завесе од тешке ружичасте свиле опточене златним ресама, заклањаху прозоре. Грдни подијелеји са стотинама свећа у стакленим цилиндрима висили су са таванице која је богатим златним арабескама ишарана била. У дну сале, испод амблема од скупоцена оружја, седео је Султан Абдул Хамид Хан П на једној великој наслоњачи од ружичасте свиле. Одмах уз фотељу, о леве стране, стајала је мала седевска скемија пуна цигарета, које је Султан чешће узимао и палио. Поред султана с десне стране седела је г-ђа посланиковица Ђорђевићка а уз њу Г-ђица Мара. Уз леви зид седела су три принца: један од 18, један од 22 им један од 8 година, а ув десни зид: прво Њ. Е. Велики Везир Џевад Паша, до њега [. Ађутант Њ. Е. Гази Осман Паша, затим Министар Спољних Повлова Њ. Е. Кучук-Оаид Паша, Лорд-Мер цариградски, па наш посланик др. Владан, наш Драгоман г. Терхан и наш председник г. Отанојевић. Принчеви и Паше седели су с обореним очима п прекрштеним рукама преко трбуха. Преко пута од Султана, али више у лево, седео је на једном